Pogledi na svijet, ovakvi ili onakvi

Iskrica je divna stvar. Toliko raznih ljudi na jednom mjestu, a svi traže istu stvar: srodnu dušu. Za avanturu, seks, vezu, brak, običnu kavu i čašicu razgovora... Homo ili hetero, mlađu ili stariju, jako lijepu i pametnu ili sasvim prosječnu. Može se birati, ignorirati, postavljati uvjete, izigravati nekog drugog ili biti potpuno svoj.
Ali jedna stvar je uvijek prisutna, bez obzira što smo debelo u 21. stoljeću i što su žene potpuno ravnopravne u svemu: od muškarca se (najčešće, čast izuzecima) očekuje prvi korak, prva poruka, prvi poziv. Da li to žene sebi svjesno zadaju pasivnu ulogu u upoznavanju, vole se igrati i birati (i s guštom odbijati) ili se jednostavno (i razumljivo) brane od nastrljivog i često napornog muškog roda? Ono, ak se javim prva smatrat će me se lakom, il kakvom već.
Što vi mislite o tome drage žene?

ako mi se neki proful sviđa, šaljem poruku...nikada nisam čekala da se meni netko prvi javi...

Kod mene nema pravila, javljam se prva, druga, peta.....

Često baš o ovome tipkam sa svojim sugovornicima. Inače se lako i rado javim prva, ali samo sam s jednim ili dvojicom od svih kojima sam se prva javila razvila neku dobru komunikaciju... Jedan mi je npr. to mirno i jednostavno objasnio arhetipom lovca, kao možemo mi pričati što hoćemo, ali svakog pravog muškarca pali to da je on lovac i osvajač. :-) A po mom mišljenju, svaka žena koja igdje išta progovori u ime rodne ravnopravnosti, a istovremeno čeka da bude osvojenom - sebi pljuje u lice...

''...ja cu jos jedan krug trcati, da ne budem laka roba'', -rece druga koka, i nastavi trcati ...

u krivu su brajt ,kad mi se ženska prva javi na pvt znam da će od toga nešto i biti,koliko sam tu profila pogleda i sve su za zezu vele samo da im je laprdati i da prođe vrime ,,, a ja nemam cilj izigravati klauna ,šta više poruka s nekom osobom to su manje šanse da se upoznate u rl

Stvar gledišta (i godina - ako si mlađa možeš birati) ha-ha!

prihvaćanje pravila igre...

da, lakse je cekati na poruku od nekoga.. ali slazem se.. kad me stvarno privukao neki profil, javila sam se prva.. ja isto ne bi toliko o tome tko prvi i zasto.. cisto ovisi od jedne i od druge strane.. ali nesto sam primjetila.. kazu da muskarci zele da se neka poruka napise, kaze, sto jasnije, bez okolisanja.. i kad se to napravi, tama, svi iznenađeni, od kud mi sad to.. :) hmmm? i pocnu komplicirat, muljat, ne znam sta sve jos ne.. a recimo neki jednostavan: ne zanimas me.. ne javljaj mi se vise.. ne zanima me to.. odj*bi.. sto bi bilo bolje nego da se natezes s onima koji u stvari ne znaju zasto su.. :)

možemo mi svi pametovati koliko hoćemo ali naši mozgovi...muški i ženski...isto rade sada kao i u srednjem vijeku...to je to muškarac je lovac ,a žena je lovina...tako je od pamtivijeka naučno dokazano jer tako rade naši mozgovi bez obzira koliko se mi trudili da bude drugačije....i to vam je to....i ja sam se prva javljala....ali to je već druga priča...

Ajde bacimo malo statistike koliki su se upoznali i sl.

Ne znam da li te zanima moje mišljenje (pitao si žene :-)) ali eto, puknut ću ga: još prije nekoliko dana ne bih bio rekao da je Iskrica "divna stvar". Ok, ne bih to ni sad rekao, ali nov sam, polako upoznajem stvari i dat ću Iskrici vremena da mi se potvrdi.

"Iskrica je svakome ono što je on sam" - rekla je jedna meni draga dugogodišnja Iskričarka zbog koje sam se, in the first place, i ulogirao prvi put, nakon što sam joj, zgrožen prvim porukama koje sam dobio, rekao da sam profil odmah obrisao.

Proveo sam nekoliko sati čitajući weblogove i zaključio da je bila potpuno u pravu: ima tu pravog zlata, nebrušenih, ali i fino izbrušenih dijamanata. Uplatio sam šestomjesečnu pretplatu jer doista mislim da je sve ono što se ovuda može pronaći vrijedno te siće. Brzo sam naučio ignorirati weblogove koji po formi i sadržaju prije spadaju na Facebook (neki zbog svoje kratkoće i bezveznosti i na Twitter) i pronalaziti ono što me zanima.

Glede ravnopravnosti, a u duhu gornje izjave-savjeta moje Iskričarke-mentorice: svatko je od nas onoliko emancipiran koliko je odgovornosti spreman podnijeti. Ni više ni manje. Imao sam partnerica koje su mi prale, kuhale, peglale, bilo je onih kojima sam ja to činio i ne vidim u tome ništa loše. (ok, ok, ne bih se baš previše bacao na kuhanje, fakat volim da mi žena kuha, jer ne volim jesti pomije.)

Nisam ovdje u potrazi za partnericom, ali kad smo već kod toga: ma koliko visokotehnološko društvo bilo, neke stvari nikad neće odumrijeti, zbog toga što su nam čvrsto usađene u gene. Uvijek će se od muškarca očekivati prvi korak, uvijek će biti ljubavi na prvi pogled (ili na prvi prelet pogledom preko profila u onlineu), uvijek će biti kavalirštine ili nelagode zbog toga što ona, recimo, zarađuje više. I nikad od žene nećemo očekivati da podmaže vrata koja škripe, niti ćemo mi njima pridržavati ljestve dok probir-lampom pokušavaju otkriti zašto sad odjednom nema svjetla u hodniku :-)

ByrneOut, da je jedan on nas dvojice žensko mislim da bismo se dobro slagali. :)
Ovo sve što kažeš stoji, ali ciljao sam na nešto drugo: ne očekujem od patnerice da mi opere auto, provjeri ulje i vodu (iako je to prekrasan prizor, u neki vrući ljetni dan :o) niti ona od mene očekuje da ću speglat svoje košulje i to je nekak uvriježeno. Ali nije pravilo i u vremenu u kojem jesmo ima puno obrnutih situacija i promatraču sa strane (barem onome koji zna da je WW2 završio prije 60 godina) su sasvim normalne. Kao što bi trebalo biti sasvim normalno da neka žena na Iskri pošalje prvu poruku jer joj se eto neki muški profil dopada iako se to ipak rijetko događa. :)
Kažu da su to "pravila igre", da se zna tko je "lovac" a tko "lovina", ali daleko smo od onog toljagom po glavi pa uhvatiti za kosu i odvući u pećinu. I sva sreća da je tako. Sada lovine ipak imaju poziciju da same odluče kojem će se lovcu dati uloviti. Sve ostalo je samo pričam ti priču. :-)
I dalje sam kod stava da je Iskra divna stvar, jedino sadrži paradoks, baš kao i svi ovakvi upoznavajući sajtovi: ljudi su vizualna bića i u stvarnom životu prilaze drugim, sebi vizualno dopadljivim ljudima, pa se kasnije ili oduševe ili razočaraju sadržajem istog. Ovdje prvo vidiš sadržaj, duh, stav. Ako ti se ne dopadne, ignoriraš. Ako da, započneš neku konverzaciju. Priča ide i kadtad dođeš do faze "razmijenimo slike" pa onda imaš sudar vlastite stvorene o nekome na temelju napisanog/pročitanog, i one stvarne u jpeg formatu. :-) Sad je pravo pitanje koliko je tih sudara na obostrano zadovoljstvo a u koliko je šteta totalna. I koja ja veća, kad otkriješ da iza prekrasne vanjštine nema ništa ili ona u kojoj je fantastična osoba upakirana u neku prosječnu vanjštinu? Moj glas uvijek ide sadržaju, ambalaža je bitna ali nikako nije presudna.

Ma, slažemo se nas dvojica i kao muškarci :-)
Ne znam kakvi su ovdje običaji jer je moj pripravnički staž dug tek par dana. Nikome nisam prvi poslao poruku (ali vrlo vjerojatno hoću), a nekoliko sam ih dobio. Pošiljatelji: ženski (barem tako kažu). Nije to baš neki problem. Izgleda da sam dobro postavio profil, namjerno preskočivši neke odgovore, pa se javljaju osobe kojima je do virtualnog kontakta i ništa više.
Danas, u doba zrelosti (makar bi se o mojoj zrelosti dalo diskutirati), i meni je važniji sadržaj od forme. Tu su i paradoksi, kao na Iskrici i drugim meeting mjestima: moja najbolja prijateljica je komad da ti oči ispadnu i da ruke same krenu, a ne bih pomislio na seks sa njom ni da mi plate :-)
Koliko vidim, ima ovdje svačega. Neki se bacaju u kontakte bez previše razmišljanja, drugi su oprezni, treći samo voajerišu... četvrti, poput mene, čitaju weblogove. To je život. Različiti smo. I "vizualni svijet" ima svoje specifičnosti i paradokse. U mladosti sam ih izbjegavao tako što sam komade redovito upoznavao na plaži, na dnevnom svjetlu, nikako u mraku diskoteke. Dovoljno mi je bilo što se moj frend nakon pijane noći probudio sa strašno dlakavom nogom prebačenom preko trbuha :-)
I sretao sam neke koje nemaju ništa protiv toga da ih zgrabiš za kosu i povučeš u pećinu. Sto ljudi - sto ćudi. Sto žena - dvjesto..... ušiju :-)

Tu sam par mjeseci, prvo gledajući iz prikrajka, a inenzivirao sam aktivnost kad sam zaključio da su ljudi ovdje uglavnom fer, korektni i prijateljski raspoloženi. I kad su se neke moje privatne stvari posložile. I kad nisam želio zloupotrebljavati premiumski status sugovornice da bismo se mogli dopisivati, pa sam se upremiumio.
Dopisujem se neobaveno sa par dama, intenzivnije s jednom. U većini slučajeva je moja poruka bila prva, i to osobi koje pogledala moj profil a koja se i meni učinila zanimljivom. Neke su odgovorile, većina nije. :-)
Oni pak upitnici kompatibilnosti, to je isto priča za sebe. Imam nekih rezultata sa 73, čak 74%, ali kaj mi to znači ako su dotične mlađe od 30 (i neće imati posla s starcima poput mene) ili traže sve ono što ja nemam. :-) Tak da...niš ni od toga. Ispada da treba puno kukolja razgrnut (pri tome mislim samo na različitost ljudi i apsolutno ništa ružno/loše) ne bi li se naišlo na kakvo zrnce žita.

Svugdje ima zlata, odnosno žita, samo treba dobro zagrepsti pod površinu.
Uplatio sam pretplatu na pola godine iz jednog jedinog razloga: netko o svemu ovome brine i za to dobiva plaću.
Kompat. upitnici su mi smiješni, ali ok, svakome njegovo. Ako samo dvoje ovdje pronađe sreću, sve se to silno programiranje i statističarenje isplatilo, zar ne? :-)

Apsolutno. Znam i jedan brak koji je počeo na Iskri, i traje. Tako da, može se. Samo da se planete pokopčaju onako kako treba. :))

Uostalom, spreman sam se kladiti u to da puno više loših odnosa i brakova ima van Iskrice nego na njoj. Statistika je majka svih zajeba :-)

Momci, ovo ste odlično rasčlanili :)
Ali mi smo na iskrici, i ako nam se neki profil sviđa ne vidim zašto se ne javiti.
Ako mogu roletnu sama popravljat mogu se prva i javiti nekome, zar ne?!
Ukoliko druga strana smatra da je to napadno, pa naravno da može reći.
Evo, ja bih se javila baayi, ali iz profila znam da bi mu nešto smetalo kod mene ;-)