Tomo

Kada sam govorio da bi liječnici uvijek trebali biti optimisti. Može mi netko s amputiranom nogom prigovoriti. Ima potpuno pravo! Kod nas neuroloških pacijenata je drukčije. Evo kako bih ja to proveo. Rekao bih pacijentu da mora strahovito puno vježbati da mu nešto preuzme funkciju nečega (ne znam-lupam). Da se mora toga slijedečih barem godinu dana držati. Trening mu ne može škoditi. Biti će u boljoj formi i snazi. Naručio bih ga na kontrolu za godinu dana. Ako mu se stanje popravlja bih mu rekao da samo tako nastavi jer je na dobrome putu. Ako mu se stanje ne popravlja bih mu rekao da ne radi dovoljno. Nikako mu ne bi zbog bilo čega trebalo braniti treniranje. Kaže stara židovska poslovica:“Ako vidiš nekoga da nešto radi, ili mu pomozi, ili ga ostavi na miru!“