čudan čovjek čudnog imena

Voda mi je razbuđivala pore kad
si me zagrlila
kliznuvši s emajla kao pjena s
mirisom badema.
Uzeo sam te dlanovima i umio s
tobom lice
dok si bešumno skrivala moju
nagost.
Tako prokleto jako želim voditi
ljubav s tobom.
Uzeti je na povodnik probuđene
požude i prošetati
tratinama tijela zvučnim koracima
poljubaca.
Ustao sam i izložio muškost
nijemim zidovima
dok sam zaostale cumuluse
mirisne pjene
brisao pamučnim obrazima
ručnika.
Još si u meni jer želja se ne
briše žeđu šugamana.
Omotala si mi se oko glave
umirujućim ritmom dima cigarete
i plutaš mi nutrinom s drskom
flotom žudnje i pohote.
Zamišljam te bez obzira na
intenzitet svijetla.
Prodirem u tebe i pod krinkom
tame i na mekom snopu
užarenih volframovih niti.
Jednostavno.
Tako prokleto jako želim sadizam
tvojih noktiju
strasnu nježnost usana ,
toplu skliskost oznojenih dodira i
tonalitet vriska i uzdaha
dok ti otkrivam boju zjenica na
samom vrhu grčeva ushita.