PITAM SE...

Ima li svaka osoba na ovom licu zemlje svoju srodnu dusu?Neki kazu da a neki ne...ja stavrno jos uvjek trazim svoju..ili barem dami neko da odgovor.Ako postoje,zasto se nemogu uvjek zaci...?Zasto pojecinci moraju dozivotno patit i trazit nekog pored koga ce se sretno buditi?Upoznavsi ljubav,upoznao sam bol...od boli bjezim a za ljubavlju trcim.Jednostavno sam u centru izmedju te dvije stvari...stvari koje cine rubove jedne kruznice,kruznice iz koje ja neznam izlaz...trcim u krug trazeci izlaz...
I jos uvjek trazim taj izlaz.

Nemoj slušati tuđe komentare, jer će ti svatko napisati nešto iz vlastite perspektive. A 1 iz moje perspektive je:za ljubavlju ne valja uvijek trčati, onda ti uglavnom izmiče. Ponekad je dovoljno stati, opustiti se, prihvatiti sebe, i ona ti jednostavno priđe. Pa onda lagano radiš na njoj, i tvoja je- a da se nije ni snašla!

Izlaz...izlaz ne postoji...samo kompromisno rješenje..mali udio sreće..možda sudbine...
Upoznao si ljubav, ali upoznao si i bol...to jednostavno ide jedno s drugim...boljelo je dok sam bila s njim, a boli i sad kad nismo zajedno..
Srodna duša ne postoji. Postoji samo nesavršena osoba savršena za tebe. Takoja na to gledam. Nemoj je tražiti jer nećeš je naći...prići će ti u posve neočekivanom trenutku....
Sretno =)

dok čitam tvoje razmišljanje, imam feeling da si mi "ukrao" ono što već dugo govorim i pitam se..... zašto je to po bogu tako..........
neki dobiju sve, a neki čak ni mrvice ... valjda tako mora biti...ali ja se ne mirim...moj optimizam je zadnje što umire...možda onog trena kad ik mene nestane

pozdrav