put i povratak

mi dosadnilo... nije mi se jutrom ustajalo, izac van, nemat kamo poc, a da bi htio i nadao se doc nekud.
pa si mislim, ah dragi, dragi prijatelji, koliko je to krasnog mira, kakve oaze u pustinji ovog zivota, ah blagodat je to, da... :)
(idem se sad scucurit u neke misli, o nekima od vas, ili o nekima od njih)
 

scucuri se... i nek te griju neke lijepe misli... dok vani olujni zivot hara...

tako nekako, samo to olujno manje je zivot, a vise su te neke nutarnje turbulencije koje ljudi kao ti ponekad znaju utisat. merci.

ah, uvijek upijam krive stvari ;)

hm mh ... al ti to daje osjecaj da imas kaj dat, ne? uostalom, pa u tom mom, zasigurno se nadje i nesta zanimivog il, nedajboze, dobrog... ?;)

hmmm... dati... ima se dati... lako je davati kad imas kome...

haha, inna pa ne valja bit tak samozatajni ;)

a ne, ina, ako bude mislio na mene bit ce mu ljepse, jer ce biti sretan sto nije tako depresivan kao ja ;)))))

koka, pa uvijek imas kome, samo je pitanje koje davanje te ispunjava, a u kojem ces se osjecat iskoristen(a) ?:)

da koka u jednom starom logu sam upravo to rekao: kad ne mozes pisat nist lijepo, mislis da nemas kaj dat, a sto je krivo, jer dajes ljudima vjeru i osjecaj da im je dobro... time odmah bude i tebi bolje jer ipak imas nesto za dat. uh kako dobar jedan, obrnuti krug :))))

a zasto se meni ovo cini kao zajebavanje s tvoje strane? ah, malo imam nekih stresova ovdzeka u zadnje vrieme, pa zato valda... najte kaj zamerit ;)

nemas uvijek kome davati... a ne... ;((