True story

Sve mi govori o tebi. Sve što postoji, sve što se zbiva,  iščitavam kao govor tvoje ljubavi.
I kada mi je nerazgovijetan, ne dvojim: govor je to tvoje ljubavi. Znak tvoje prisutnosti. 
Tvoja tiha, postojana podrška mome krhku hodu ovom zemljom. Ovim nebom. U sve je utisnut tvoj trag, jer tvoja ljubav nikoga ne izostavlja. Znam: ne prepoznam li tvoj trag,  ne prepoznam li te u svojim danima, neću prepoznati ni sebe. Nikoga i ništa neću prepoznati. Sve će mi ostati tuđe. I smisao će mi ostati nedohvatan. Govoriš mi svakim daškom vjetra, svakom kapi vode, svakom mrvom zemlje.  
Govoriš mi sućutnošću duša i dodira kojima si blagoslovio moj put, prožeo moje biće. Svaki mi tvoj znak zbori da ne mogu živjeti izdvojen od braće ljudi. Da ga bez njih ne mogu do kraja iščitati.  
I kada bol postane neizdrživa, i kada sreća postane neizdrživa, znam da je imam s kime podijeliti. Znam da je od tebe. Znam da je za tebe. Znam da je s tobom. I kada sve umukne,  kada tišina postane nemušta, nijema, znam: ti govoriš. Ti si ovdje. Na tebe se mogu osloniti. Tvoja prisutnost je pouzdanija od zraka,  od postojanja.  
Svaki tvoj znak doziva moju dušu. Moju dušu zagrljenu tvojom prisutnošću.