SAMA...
Sjedim u parku na prnjavoj klupi,
dok stari hrast granama njiše,
nema ga, nema ga pored tebe više...
pogledam u nebo, ponosita dama,
a stari hrast zanjiše:
Sama si sada, sama ...
Utihnuše koraci prolaznika,
ustanem, htjela bih poči,
a stari hrast zanjiše :
Ostani, možda če doči...
15.12.2009. u 15:45 | Prijavi nepoćudni blog | Dodaj komentar
Trenutno nema niti jednog komentara