me, my self & I

iskreno ovaj blog kad je postavljen...bio mi je doista super...dva puta prilika da ispucam ono što me mučilo....baš ispucam onako tastatura trpi sve :))) a onda sam se izgubila mislim toliko je toga....toliko toga ljudi pisu...vlastitih iskustava, tudjih iskustava, pjesama, pricica...doista mi je zao sto nemam vremena to sve procitati...
no zapravo ja nemam vremena ni za puno toga drugog...ili volje... netko je danas na blogu napisao nesto o tomu...sto trazimo kad svaku vecer na iskrici provodimo??? hm mudro receno... sto bih mozda mogla raditi za to vijeme koje provedem na iskrici...hm dosta toga...ali mi se ne da.... :)
vjerovala sam da nikada kao osoba puna energije necu doci u fazu da kazem da mi se ne da...da mi se ne da tulumarit da cu radje se zavalit u fotelju i citati, piti kavicu, gledati TV ili biti na iskrici nego tulumariti... hahaha prava penzionerka :)))
vjerojatno svakomu dodje takav period u zivotu, ali meni se ovaj moj nikako nesvidja...jer kad bolje razmislim ja nisam izgubljena samo u ovom blogu...vec u cijelom svom zivotu...barem sad...kada treba napraviti neke rezove..."otkaciti" neke ljude...a ja to ne cinim i glupo odgadjam....i tonem sve vise i vise... i onda se zaustavim i udarim si samar ... mislim moji problemi su sitnica a ja pravim sloninu od njih...i malo se trgnem ali nedovoljno... ocito mi treba nesto snaaaaaaaaaazno...mozda jace od ljubavi ako moze...ili blize....
uh...
 

ahhh..join the club:-)...