The restaurant at the end of the multiverse

Čuvam tvoje pismo, jedino opipljivo koje si mi napisala, neću ga baciti. Bilo je čudno primiti ga u ovo paperless doba, ali oduvijek si bila drugačija.

Pišem ovo posredno, oboje znamo da nećeš dobiti drugačiji odgovor (i nećeš ovo ni pročitati). Da, oprošteno ti je, ali zaboravljeno neće biti nikada.

Živi, budi sretna. Bar pokušaj. Znam da je teško.

Daleko od toga...ja imam desetke takvih. Doduše, čekam da mi ih vlasnica makne iz kuće jer me smetaju...svojataju čitavu jednu sobu svojim sadržajem a stan mi je premalen za takve gluposti.

Cuj...zar mi nisi dijelio savjet..."zaboravi i idi dalje"...

Pa i krenuo sam dalje, zato joj ni neću odgovoriti. I nisam ni sretan ni tužan.