Onako, usput

U biti nikad nisam testirala sebe koliko nekoga volim, ne volim, nekad mislim da sam za taj osjećaj voljenja prilčno uskraćena, uglavnom sam voljela one koje mene nisu mogli voljeti...
Ponekad, mi se čini da nekoga volimo iz navike, ponekad zato jer nismo nikad ni uspjeli vidjeti koliko smo nekoga voljeli dok se nije dogodila neka čudna situacija..
   U biti, izgubljena od straha, nad nekim, nečim mojim, uvijek mi se čini da volim, ili je to strah da nešto što je postalo ustaljeno, prepoznatljivo ne izgubim..
  Što je to u biti???? 
 
 
 
 
 
 

što je to, reci ti nama? Jel to vrime za laganini večericu uz svijeće i vino, za nešto u čemu ste davno samo vas dvoje guštali...cmoka splićanko ;) e, i znaš da sam nabavila onaj dcm po tvojim uputama ;)

ŠTA, ŠTA BUDIŠA??!!!!

bezveze...

Buđenje?

jeaah..

ma kaj bi se imala testirati.. kaj god :-)) uviejk volis samo jednu osobu na odredjen nacin..... drugu mozes isto voliti ali na drugi nacin i to je to :-))

Ljubavi za bećara, a fućkaš ga, nisam takve imala prilike sretat puno u životu, ai nekako mi temparament nije blizak... radije ti se ja navalim na ove moje divljake splitsko dalmatinske..

Pa....zar bi tte bilo strah nekog ne izgubiti da ga na volis!!?Poznat mi je taj osjecaj i ista dvojba...nemoc moju osjetis kad pomislis na odvajanje i strava koja me preplavi od tog osjecaja da si ovisan o njegovoj/njenoj/njnihovoj ljubavi.....da ne bi znala bez tog zivjeti ...ili bar tako mmislim...
Ljubav....mislim da je ljubav...ako i nije, zelim vjerovati u to!!!
Za mene je to ljubav sve dok mi se srce uznemiri kad cujem njegove korake u hodniku, kad cujem kljuc u bravi...kad u noci snena i smantana izletim iz kreveta i bacim mu se u zagrljaj....samo zato jer mu se beskrajno veselim i...jer ga volim!!