Blabla mudrolije

Živio jedan jako pobožan čovjek u kući pored rijeke. I, jednog dana rijeka nabujala i izlila se iz korita. Da bi se spasio od poplave čovjek se popne na krov kuće, i kako je bio pobožan, vjerovao je da će ga bog spasit. Kad je razina vode došla do krova taman naleti čamac sa spasiocima.
"Ajde siđi s krova i uđi u čamac mi će mo te spasit." pozovu ga spasioci.
"Ne treba, hvala, ja se uzdam u boga mene će bog spasit." on im odgovori.
Pola sata nakon toga voda se podigla do pola krova, ali uto dođe drugi čamac sa spasiocima.
"Ajde siđi s krova i uđi u čamac mi će mo te spasit." pozovu ga spasioci.
"Ne treba, hvala, ja se uzdam u boga mene će bog spasit."
Pola sata poslje voda mu je već došla do nogu, ali tada dođe spasilački helikopter.
"Ajde popni se u helikopter spasit ćemo te." pozovu ga spasioci.
"Ne treba, hvala, ja se uzdam u boga mene će bog spasit."
Međutim voda se još podigne, odnese ga s krova i čovjek se utopi.
Dođe on tako pred boga i požali se:
"Pa ja sam se bože uzdao da ćeš me spasit a ti si pustio da se utopim. Zašto?"
"Meni stvarno nije jasno šta si ti tija?" odgovori mu bog "Ja san ti lipo posla dva čamca i helikopter, a ti si ih sve odjeba."

...a imala sam neki filing da je Bog Dalmoš...

hahahaha,Bog Dalmoš.....

hahahahahahahahaha

hm.... to nekad bijahu Mujo i Haso...

e, baš mi je drago da ste shvatili bit stvari...