Onako, usput

  Ne razumiju me ponekad, mnogi, prijatelji, oni koji će to jednog dan tek postati.. Čahura koju imam je moj štit, moje utočište u koje se skrivam kada želim pobjeći od "boli" koje mi ljudi jedni drugima zadajemo, bilo kada volimo, bilo kada radimo jedini s drugima, kada smo prijatelji...povrijediti je nekada čini mi se osnovni način i smisao ljudskog roda...
   A usamljeni, oni koji su nekada sami i kada na izgled imaju nekoga..njihova "bol" je najteža.. a ON je dugo bio sam, svejedno nije izgubi smisao za humor, nije se predavao..Nije dao da ga bole oni koji su ga  gazili...I zato se nadam da je u njegov život konačno došla svijetlost, osjećaji i ljubav...
   Znam da je dugo bio sam, i neka mu je lijepo danas, sutra.. prekostura... Nadam se da i njegova Čahura danas možda nema svog stanara,i da mu možda više neće trebati... NADAM SE DA JE SRETAN!!!!

I ja mu želim sreću...Te čahure su čudne stvari, pogotovo od kada i ja u jednoj stanujem :)))

Znam kako je biti zacahuren u opnu iz koje misliš da nema izlaza, zato mi je drago što je on našao put ka sreci:) i neka to traje dugooooo:)

Panonac, ne mišaj mi se u misli, ubit ću te...

Eto mene samo da vam kažem: mislite pozitivno. Sreća dugo traje. Ne uvijek i ne u vezi svega, ali nekad zaista dugo traje. Pusa.