žderancija

uz trule vijesti pojela sam vrhnje s kruhom. razmišljala sam o njemu. prvi poraz od samog sebe i konstatacija: nisam ja kriv. brzina, pretjerano samopouzdanje i onda opet, iznenadan pad-naravno, nisam ja kriv. pretpostavljam da i sad nekud jurca. možda će se odvažiti još jednom. i ako ne uspije, uvijek se može sakriti iza svoje stare dobre-nisam ja kriv. da, nije lako nositi se sa samim sobom. nije lako odrasti. nekad nije ni korisno. ali jednom, sigurno ćeš se upitati, tko je u stvari bio kriv. dam se kladit da to nećeš bit ti :)

oni nikad nisu krivi:))

zar je važno tko je kriv?

no daj daj. daj si pogleč onaj blog niže:) plameni pehar
to ti je pos'o

u principu nije važno tko je kriv. al neki nikak da odrastu. hm??

takvima treba dati čokolino na flašicu prije spavanja, zašušljati ih, ugasiti svjetlo, zatvoriti vrata i otići na vrhovima prstiju da ih se ne probudi :)

da, po mogućnosti kod nekog tipa koji još ne spava :)

...i koji ima drugačije rituale uljuljkavanja u san...bez čokolina :)

mislim nije čokolino loš i nije da imam nekaj protiv. aaaaaaliiiii, ah to ali, uvijek napravi zbrčku:))

a tko je zaslužan? možda isti onaj tko je i kriv?