underground poezija

loša poezija i isprazne govorancije
šampanjac iz plastičnih čaša
i ljudi puni zavisti i mržnje -
 
još jedna promocija
još jednoga genijalca kojem je
'zaista drago što sam i ja došao'.
 
galerija likova je bila na okupu:
ponosna rodbina i naduti recenzent
za kojega nitko nikada nije čuo
i izdavački mogul
koji nas je gledao pogledom:
'Boudelare je pizda, Whitman je sranje...
POGLEDAJTE ovo! KUPITE ovo!!!'
 
žene prelude za moj ukus
i žene prehladne za bilo čiji ukus
i gnjavatori koji su isto
NEKAD DAVNO IZDALI KNJIGU.
 
gnjavatori koji sada jedva stoje na nogama
pijanci kojima se slina cijedi po rubovima usta
i za sve to su im krive njihove lude i frigidne žene
ali nema veze:
oni i dalje grle sve od reda
oni KUŽE POEZIJU:
'stari! stari moj - super si,
imaš pljugu, jebiga, daj ono...
pa mi smo ono... kolege... ne…?'
 
dajem mu cigaretu a Zajec me pita:
'hoćemo li i mi postati takvi?'
ne znam, kažem mu, izvjesno je samo
da je budućnost neizvjesna.
 
on je na to poentirao da sam ja legenda,
a ja sam na to poželio biti mrtav.
 
na sreću, imao sam kamo otići:
 
njene ruke su me opet dočekale,
i ja sam se osjećao sigurno i snažno.
 
dovoljno snažno da kažem: jebite se
kolege moje, jebite se i laka vam noć...

mocno mocno indeed :)

good night :)