Da li su žene sa Venere?

Evo, i ja ću početi pisati web log. U početku sam se smijao toj ideji. Pa koja bi budala trošila vrijeme na raznim forumima, portalima...pa još imala vremena pisati web log. Mislio sam...sve je to izmišljotina. Glupost. Čemu sve to? Zašto se ne bi družili direktno? Kao ljudi? Licem u lice?
O čemu želim pisati? O nama. O muškarcima i ženama. O ljudima. I mojim iskustvima. O mojem doživljaju razgovora, flerta, odnosa. Unaprijed vas upozoravam - postojim na ovoj iskrici i pod jednim drugim pseudonimom. Na kojoj se vidi moje lice. No kako kažu, svi smo mi krvavi ispod kože. Ispod moje krije se razočarenje.
Zašto sam došao ovdje? Zbog avanture? Lagao bih kad bi rekao da nisam razmišljao o tome. Vjerujem da je svaki muškarac pomislio, ma poželio to barem jednom. Upoznati neku nepoznatu, doživjeti nešto posebno, neobično, nesvakidašnje. Samo na jedan dan. I noć. I kasnije to zaboraviti, vratiti se u svakodnevnicu. Ići na košarku. Pričati o sportu. Pratiti prenose. Čitati novine. Čekati ručak. Otići u dućan. Svakodnevnica nam se čini dosadna i svi mi želimo iskočiti iz tračnica. Zato i idemo u kino i gledamo filmove katastrofe. Neki odlaze korak dalje: skaču iz aviona ili sa nekog mosta. Spuštaju se niz divlje rijeke. Pretiču kamion na uskom zavoju. U zadnji čas ulijeću u tramvaj.
No jesam li tu došao zbog avanture? Mislim da, ustvari, vjerujem da nisam. Pravi razlog je osamljenost. To je osjećaj kad se vratite sa izlaska i liježete sami u krevet. Kasno je, i nemate koga nazvati. Znate da će sutrašnje buđenje bili opet isto: sneno gledanje kroz prozor, grljenje jastuka dok lijeno čekate zvonce koje označava početak novog dana. I može taj dan biti uzbudljiv, pun iznenađenja, drame, teškoća. Toliko toga se može dogoditi. No svi mi znamo, na kraju dana, opet će sve izgledati isto. Cijeli dan smo zaposleni jurimo s jednog mjesta na drugo, varamo sami sebe. No onda dolazi večer koja iznova podsjeća na pravo stanje stvari.
Ono o čemu ću pisati bavi se mojom potragom, pokušajem da promijenim to stanje. Pokušavao sam dugo, i priznajem, valjda je to očito iz mog nicka, da nisam uspio. Neću pričati o detaljima. Da, znam da se skrivam iza maske. No barem ću pokušati iza ove maske govoriti istinu.
 

good for you... mam smo upozoreni :-))

Brate, kolki uvod! Što će tek kasnije sve doći? :)))

od tebe treba bit na oprezu. kaj ako se ogorcis jos vise, bit ce bar 5 kartica texta:))

ali dobro. ipak je ovo proooolooog:) uzivaj:)

Dragi kolega, ima još nade za tebe, nije sve tako crno kao što ti se čini, ima uvijek kvalitetnih osoba, samo ih treba naći...možda tebe nađe neka cura, valjda nisi toliko izbirljiv kao ja...

Hm, ovo bi moglo biti zanimljivo i pikantno. Dodajem ga u omiljene blogove.

Evo, ja sam na netu i na Iskrici pa se ne družim direkt. To je valjda rezervirano za one iznad 40 godina :)

S frendovima i frendicama s Iskrice, ne. S onima koje znam otprije, ponekad, ali ne baš jako često (trenutno se svi mi nalazimo u raljama života i kapitalizma).

Aha, onda se drugi put točnije izrazi :) Iako moram priznati da mi je ovakva komunikacija u zadnje vrijeme u debeloj većini... :(

Ti si već stara :P

Tišina, od nas mladih ćeš za par godina dobijati penziju :PP

A vi ste bili hipi generacija, pa moje bake i djedovi imaju svoje penzije :)

Ista stvar. Kao što bi rekao Cartman, "damn hippies!" :)))

Baš mi se svidio ovaj blog,zaista!!!

Poštovani!!!bez obzira tko si??znam da govoriš istimu,sanjaš o obićnim ,malim ljudskim osjećajima koje mnogi imaju, a imali smo i mi nekad ,bar na nekakav naćin.i sama se osjećam --isto.za razliku od tebe ,ja sam krenula od istine , ali , vjeruj mi , ni to nije dobro.Očito je da imamo prevelike kriterije.....ili nije naše pravo vrijeme????S poštovanjem, Breeda.Možda smo se i sreli????