moje male životne pričice

ja sam muku mučila prije par dana gdje ću večeras, hoću li s prijateljicama ili sa svojim dragim... i onda je on u subotu navečer predložio da ja i on budemo kod njega doma, da oko ponoći odemo čestitati njegovim prijateljima ali da bi mu bilo najdraže da budemo zajedno sami ja i on... ne mogu ponekad vjerovat... znam da je to odlučio zbog mene... ali to mi je tako slatko... i tko zna kak će nam biti, sigurno dobro... idem kod njega za jedno 3 sata... zabavit ćemo se, uživati, cugati... i tak to... moja seka ide sa svojim curama s faksa, prijateljice će biti u jednom kafu i ne znam, mislim da mi ovo najbolje odgovara... jer da sam s curama, cugala bi i onda to ispadne katastrofalno, nemam granice i onda mi je samo muka...
mama mi je skroz, pazi što radiš, pazi kak se ponašaš, kao da mi je 2 godine, za par mjeseci ću imati 26 godina i ne shvaćam kako ta žena ne može shvatiti da ja više nisam ona beba u krevetiću, da je od tog trenutka prošlo 25 godina.... čovječe, mislim da se ponašam dovoljno zrelo i odgovorno za svoje godine, a ona nikako da shvati da sam ja odrasla... a valjda će shvatiti... ali mislim da je shvatila da mi je do njega stalo, jer kad se sjetim kako se protivila činjenici da ću se ponovno nalaziti s njim, ali evo prošlo je tri mjeseca... i sad je sve ok....

(Hipnotizirano buljim u ovaj tekst. Znam da moram skuvat ručak, al' ne mogu si pomoć. Nešta me tjera da buljim.)

dobar provod i pazi šta radiš!

fakat glupog li teksta:)