opet iznova

Ne marim da pijem, al` sam pijan cesto
U graji, bez druga, sam, kraj pune case,
Zaboravim zemlju, zaboravim mesto
Na kome se jadi i poroci zbrase.
 
Ne marim da pijem.Al` kad pridje tako
Svet mojih radosti, umoran, i moli
Za mir, za spasenje, za smrt ili pak`o
Ja se svemu smejem pa me sve i boli.
 
I pritisne ocaj, sam, bez moje volje,
Ceo jedan zivot, i njime se krece,
Uzvik ga prolama..”Nece biti bolje,
Nikad, nikad bolje, nikad biti nece”.
 
I ja zalim sebe.Meni nije dano
Da ja imam zemlju bez ubogih ljudi,
Oci plave,tople kao leto rano,
Zivot u svetlosti bez mraka i studi.
 
I zeleci da se zaklonim od srama
Pijem, i zazelim da sam pijan dovek,
Tad ne vidim porok, drustvo gde je cama,
Tad ne vidim ni stid sto sam i ja covek.