Zapisano...lll
...I konačno...U njenu čast, nebo je prozborilo, namrgodilo se i uz prasak zajecalo...Hladne suze potekle su, klizeći niz izbrazdane pore drveća u žedno korijenje ranjene, izmučene šume...Iako bolan, svaki udarac kapi došao je kao melem za njene krhke grane, svaka kapljica napajala je zemlju što je ubrzano i halapljivo upijala tu blagodat s neba...U daljini žubor; stvoriše se potoci, vrludavi, nestašni...razigrano poskakujući razbijali su tromu odsutnost šume...Ispirali su, pedalj po pedalj, tugu ,odnoseći je sa sobom...daleko, u brzace neke velike rijeke... da se nikada više ne vrati...
10.07.2007. u 23:42 | Prijavi nepoćudni blog | Dodaj komentar
Trenutno nema niti jednog komentara