Aj liv, egejn! (rek'o b' Caleb i uz'o vile u ruke)

Godišnji u nekoj zabiti, ako b moglo, na otoku đe te ostave elikopterom, a okolo je zajeban teren, pa ne moš prić brodom il čamcom.

Bez struje, tulifona, mobtela, emajla i interpleta.

Za komunikaciju imadeš samo uonu napravu s jednim dugmetom štono preko satelita pozove službu spašavanja, pa oni dođu i odvezu te na krpanje.

Imaš samo najosnovnije za izjist, neki izvor tečeće vode, mjesto i pribor za nešta skuvat i nešta da ti kiša ne pada na glavu (u deluks verziji koliba četir' zida).

A baš da ne popizdiš od dosade, imadeš nešta jednostavno za radit ak oš. Mlatit neki kamen čekićom, kopat kanal, okopavat vinograd i to.

štap i konop za ribe lovit.

Jok, ako o'š pecat, napravi pribor.

I najednom iz vode izdaje prekrasna sirena........

nađeš neki štap, zguliš lijanu i za jedan kraj vežeš zihericu

Bar to nije teško :))

Naravno, izadje prekrasna sirena i umiljato pita: "Mogu li s Tobom mlatiti neki kamen cekicem?"

(Je, dokazah si odavno da je moj blog magnet za ugrožene. Al ipak me to uvijek iznenadi. Nešta ko nijanse plijesni iza sudopera.)

uh pa dalo bi se svasta radit uopce ne bi bilo dosadno......mogao bi urlati i trcati gol po otoku a kad bi prosli turisti gliserom gađao bi ih kamenjem i diš boljeg odmora...ozbiljno ..:Đ

(puko nam kojot)

(A, nisam (još :D). Sjetio se ovog kad sam razmatrao opcije za skori godišnji.)