U SVITANJA

  Pozdravi Zagreb,
  ponekad..u moje ime,
  i reci tiho,šapatom,da ne probudiš snove,
  reci,možda,
  možda smo mogli..al vrijeme je bilo krivo
  i bilo ga je premalo.
Pozdravi Zagreb,dok prolaziš ulicama sa kojih su izbrisani
  svi tragovi moji..odavno,kao da me i nije bilo.
  Poželiš li ponekad,bar,kriknuti moje ime,kad te zabole daljine i
  zatvaraš prozore,ne zbog kiše..nikako,već zbog snova.
  Što radiš subotom uvečer?
  Smiješ li se uz neke druge ljude,
  sjetiš li se mene i požališ li bar malo?
  Pozdravi mi Zagreb,
  ponekad,
  da me ne zaboravi,
  da se mogu vratiti kad me zabole daljine...