Vučja vremena

Noćas sam opijena nemirom,vrtila se po krevetu i spavala nekim nemirnim snom,što bijaše polu san -polu java,ni sama nisam znala da li je to stvarnost ili samo san,ali on mi je bio tako blizu,kao da mi je bio tik uz obraz,dah sam mu osjetila na licu,pa čak i one njegove male dlačice sa brade,što su me poškakljale po mojoj glatkoj koži...I sreća se uvukla u mene tog trena i oči sam raširila kao srna,gledajući ga dugo,dugo sve dok se nije udaljio i postao mala točka na mom horizontu,a onda sam otvorila oči i shvatila da sve je to bio samo san,čaroban i nedosanjan...