nesvakidasnji zapisi

 
nakon dugih godina   
nakon dugih plakanja u mraku   
odlucila se za nemoguce  
odlucila je napraviti ono   
sto se nitko nije nadao  
preokret u zivotu...    
shvatila je sto je najbolje  
za nju i njenu dusu   
napisala je oprostajno pismo    
zeljela je ostaviti sve sto je   
do tog trena bio njen svijet 
njen zrak kojega dise  
koji je udisala svaki dan  
odkada se rodila  
koji je ujedno i gusio svih  
tih godina, a nitko nije znao  
nitko nije znao osim nje same  
odlucila je otici u daleku zemlju  
daleko od svega sto je potiho  
ubijalo i razaralo....  
njeno odrediste bila je daleka  
zemlja Indija koju je obozavala   
vec dok je bila neiskusna  
srednjoskolka  
vec tada je znala da mora   
biti tamo, da mora upoznati   
cari te bozanstvene zemlje  
koju je stovala vise od icega  
nije ju bilo briga za ikoga   
koga ostavlja  
nitko nije mario za nju   
osjecala se kao nekakvi   
uljez u svojoj zemlji   
u svojoj domovini   
ne, to je proslost  
od sada ce misliti samo   
na sebe i ono sto ce je napokon  
usreciti   
nada se da ce tamo konacno   
pronaci svoj mir i svoju  
srecu......   
 

Predivno..:-)

fal bebo, odavno se nismo culi, kad ce novi post????

još malo...još malo....
u nekim sam problemima bila...al sad je sve ok...
uskotro..svakako:-)

ajde valjda nije nista strasno!!!

ma nije al je omelo moje planove oko nekih stvari, tako i toga, al sad će sve bit ok!
pozz

a što je oproštajno pismo napisala? pa mogla je tamo zaparsto dolara srediti potvrdu da je umrla od srčane kapi, bezbolno..