Zivot ili tako nesto

Pa, bilo je super! Zabava je pocela u 5 i pol popodne a trajala, ili tocnije muzika derala, do 7 ujutro; a ciscenje se nastavlja jos sutra, barem se nadam jos samo sutra. Bilo nas je 24-25 a to je stvarno puuno nereda. Ma nije bed, sve su se cure vratile i pomogle a i sutra ce. Uh, ma ne mogu sada jos ni pisati. Bila sam vani i ruke su mi se smrznule pa ovo tipkanje traje barem duplo duze nego sto bi inace trajalo.
Ali.... Danimira nisam ni na Novu mogla izbacit iz glave. Negdje oko 2-3 legla sam na krevet i razmisljala o tome gdje je, s kim je i sto radi. Nije mi cak ni poruku poslao da cestita. To bi sve trebalo reci ali.... nije. Sve bih dala da ga ne volim ili da ga barem prebolim ali to je tesko kada ga svaki malo vidjam i brijemo svaki put kad se vidimo a ja jednostavno nemam snage reci mu ne. Zar cu i ovu godinu, 5. otkako sam ga upoznala, provesti sanjajuci nase susrete i nadajuci se da ce i on mene zavoljeti kako i ja njega volim? Jednostavno ne znam sto da radim.