Zivot ili tako nesto

Evo danas sam na TVu gledala Latinicu i spominjala se Iskrica pa pomislih- zasto ne?
Citav sam dan u komi! Na TVu vjencanja a ni meni u glavi nema drukcijih tema! Cak sam se uhvatila kako promatram figurice mlade i mladozenje- one koje idu na tortu.... a jednostavno otuzno. Ma nemam pojma sta mi je. Inace nisam takva. Bit ce da se "rak" u meni budi......
Opet razmisljam o Danimiru. Svi su mi rekli (ukljucujuci i njegovu obitelj) da ga se klonim ali oni ne kuze da je on stvarno drag! Sto bih dala samo da on pozeli ozbiljnu vezu! Ali sto se tu moze kada on nece. Ah muski! Svi su isti.
Ali neeee...... Pa ja se s deckima druzim otkad znam za sebe i nitko nije tako.. ma cudan kao on!
Uopce ga ne kuzim. Zeli brijati svaki put kad se vidimo ali nece vezu???? Uh ma previse je to za mene sada. Ne mogu ga skuziti i tocka.
A jedino sto sada mogu je nadati se da cu upoznati nekog dragog, simpaticnog i duovitog.
Tako me je sram uopce sebi priznati da volim na tipa vec 4 godine i nista od ozbiljne veze.... Da li je problem u meni? Bit ce.
Ali od svega je najgore to sto o tome pisem! Ljudi ce mislit da sam luda....

neće nitko mislit da si luda, a nisi ni prva ni zadnja koja prolazi kroz tak nešto..svi mi imamo svoju priču..:)