razmišljanja odraslog djeteta

opet ista priča.. a kad bi me netko pitao.. nebih znao zašto idem na iskru.. ne tražim ništa.. ne nudim ništa.. samo ulazim.. tipkam.. i na poruku mi se nekad neda odgovoriti.. sigurno se netko tko očekuje odgovor pita što je krivo bilo u poruci kad joj ne odgovaram.. a ja samo nemam volje.. jer iskreno.. znam da vremenom.. svoje teškoće bih svalio na ta nejaka pleća.. a nemam prava na to.. kad ja riješim svoje teškoće.. ove emotivne.. možda me neće biti ni na iskri.. ipak je život izvan kompa.. a ovo je surogat.. većina ovdje ima neku bol iza sebe.. i to me tješi.. nisam sam u tom.. puno nas žvače te gorke zalogaje.. znam.. rekoh.. neću ovdje o sebi.. ali danas.. neki glupi dan.. datum.. podsjeća na prošle dane.. i onda još u autu dok kući se vraćah kriva stanica na radiju.. kriva pjesma..
..sve me noćas podsjeća na tebe.. u svim mojim mislima si ti...

meni isto...se niš neda...a opet navratim tu, želim i ne želim da se nekaj desi,,,,

zašto uvijek dozvolimo da Bora Čorba ima pravo.. .. opet me je žensko napravilo volom...