TREŠ_PRODUKCIJA

04.12.2005.
Dan je zpoceo kao i svaki drugi. Nasilno budjenje iz faze sna uz preglasne zvuke stojedinice sa malog sata budilice. Tesko breme prosle veceri uspijelo mi je pokvariti i ovo jutro. Koliko dugo cu se morati buditi uz suho grlo i glavobolju? 7 i 40 moram biti na nogama. Otkrivanje popluna nikoga ne veseli. Sta ces, mora da se sljaka, pomislih i doteturah do kupaonice. Pogledaj se Mile sine, zasiktao sam pred ogledalom, kakav si ti to cojek... jebem li ti sunce zarko!? Crno pod ocima govorilo mu je da ce danas biti gadno jutro. Prva kava je tek za sat vremena. Koliko je sati? 7.55! Fak! Kasnim! U par minuta obavih “higijenu” aljkavo opravsi zube, malo dezodoransa pod pazduh, pa trk iz zgrade prema autobusnoj stanici. Dobro jutro, ljubazno ce, da li vam je pica topla? Nasmijao sam se u sebi. Prodavacica u pekari nije niti slutila da je vic uspio i koiko je bio smijesan. Mozda i bolje, jer mi vjerojatno ne bi odgovorila kako joj je pica topla i jeftina. Za samo pet kuna gospodine dobijete picu toplu i masnu, ja je pekla, evo pipinite ju. Hvala vam, ja jako volim vasu masnu picu. Doci cu i sutra, pa ako mi bude zamirisala kao danas, molim vas da ju ugrijete, ali ne prejako jer sam u zurbi. Dovidenja! Dovidenja!
8.05. Jebo te! Kasnim! Na autobusnoj stanici cekao ga je kolega Mario sa svojom Hondom. Totalno sam u kurcu, govorio mu je Mario, moram hitno iseliti iz stana. Pun je ko sipak. Djed, baka, stari i stara, sestra, njen muz i njihovih dvoje djece, stariji brat i njegova ljubavnica, mladji brat sa svojim nogometasima i pas. Morali smo uvesti kruzni tok kroz stan tako da je obavezno kretanje samo desnom stranom. Tako zna biti nezgodno kad dodju gosti, onda oni ne znaju za nasa pravila pa se tada u stanu dogadjaju opasne nezgode.
Aha, evo i Bare. Marko je visok i glavati tamburas. Virtuz na kontrabasu. Pravi becar. Ozenjen vec cetiri godine sa svojih 28. Kada bi ga netko zvao na telefon javljao bi se sa :”Marko je!”. Tako ga i zovem. Markoje.
Nastavlja se...