Moglo je i gore...

Na Pola Puta lyrics
Hej, mnoge vatre sam lozio,
i mnoge vode zamutio
nošen sreæom i zlom.

I da znaš, tri sam banke potrošio,
a da nisam ni slutio,
da sve to tek prohuji s vihorom,

jednom za uvek...

Hej, gde su sad oni klikeri,
trešnje sa periferije,
sveske iz šestog b?

Gde su sad svi gimnazijski šminkeri,
prve studentske ferije
i èežnjiva pisma iz armije?

I vidiš veæ sam tu, na pola puta - sve je dim!
I fotografije od vremena izbledele.
I vidiš veæ sam tu, na pola puta, sad mi trebaš ti,
budi vodiè moj kroz mutne predele.

Hej, èudne staze do uspeha,
èvrsta vera u drugove,
sve je to varljiva stvar.

I sad, ako postoji uteha,
ja nisam praštao dugove
i svakom sam vratio isto bar.

I vidiš vec sam tu, na pola puta...

Hej, sada znam gde sam grešio
i gde sam, na žalost, bio gad,
a gde, na žalost, ne.

I da znaš, sve sam rebuse rešio,
ali ipak se ponekad
još zaletim na vetrenjaèe.

I vidiš veæ sam tu, na pola puta...

Jednom su sadili lipu
stari Nestorov, gosn. Èeda i još jedan...
Bio sam nov u tom stripu
komšijin mali kog' su pustili da gleda...
Stari Nestorov potpalivši korov tad reèe mi:
"Ti si mlad, ti æeš dospjeti za taj hlad..."

Jednom je prošla kraj mene
sa tipom kog' sam znao taman da se javim...
Skrila je pogled na vreme,
al' sasvim dovoljno za žur (ili bluz, ne znam)
u mojoj glavi...
Bezvezno "zdravo" i klimanje glavom
i sve što veæ sleduje...
Neka, lutko, u redu je...

HEJ, SVE TO DOÐE NA SVOJE
ODAVNO PRAVILA ZNAM
SAMO TUGE SE BROJE...
HEJ, OPET TORNJEVI TUKU NA SV.LUKU
JESEN JE KRIVA...UVEK ME RASTURI SIVA...

Jednom sam voleo zbilja
mislim na ljubav-PRAVU, ŠAŠAVU I SILNU...
Vozio hiljadu milja
k'o onaj ružni Francuz
u prelepom filmu...
Vukle me šine pod toèak mašine,
al' ona me spasila...
sve je druge ugasila...

Jednom su palili lišće
sa one lipe dim je lebdeo do neba...
Na koncu, nema ih više-
stari Nestorov, gosn. Èeda i još jedan...
'ko nije drvo razumeo prvo,
pa tek onda sadio
taj nije ništa uradio...
i shvatit æe kad-tad
DA NE ZNA ŠTA JE HLAD...

Upalim radio
Da cujem gde su drugovi cenjeni
Da vidim koji su bednici na kojoj sednici veceras smenjeni

Ugasim radio

Prelistam novine
Da vidim sta se od jutros obecava
clanovi klanovi, Gebelsi, zdanovi, magla i mecava

O boze, ti valjda znas sta radis
Ti imas bolji pregled, majstore
Ali iz naseg tupog ugla izgleda gusto
O boze, nije da kukam da nas vadis
Al' zapelo je negde
Treba nam tip sa iskustvom

Postoje opravdane sumnje da sam pravi genije
Samo sto vise nemam pojma sta bih s tim
O, zakaj nisam vanzemaljac iz SR Slovenije
Lepo mi dodje da se otcepim

U TV dnevniku
Istocni Nemci ruse zid, 'leba ti
Ne minirati, vec razmontirati, nama ce trebati

Sve cu rasprodati
Jedino necu gramofon, ostali zbogom
Znam, mogu mediji biti i bedniji, ali ne mnogo

O boze, ti valjda znas sta radis
Ti imas bolji pregled, legendo
Ali iz naseg tupog ugla izgleda gusto
O boze, nije da kukam da nas vadis
Al' zapelo je negde
Treba nam tip sa iskustvom

Covek Za Koga Se Udala Buba Erdeljan lyrics
U Baèkoj Palanci bila je igranka,
ma lažem, ordinarna pijanka.
Svu noæ smo brljali. Kako smo starili
sve smo surovije tezgarili.
Posle se kajali, sve šatro èudili,
dokle smo stigli i kraj kojih smo se krokodila budili...

Nešto pre fajronta prišla mi tipèina
sa onim hitlerskim brèiæima,
peèatnim prstenom, kravatom labavom,
da èasti oduševljen zabavom.
A ja baš nisam fan napadnih pedera
što veèno jure konobarice i mirišu na berbere...
Ma, hajde...

Bio sam umoran, rekoh tom paoru:
"Majstore, ja sam u knockdown-u.
Grebem po žicama, tamburam danima,
ubi me dim po restoranima.
Sad vidiš promaju pod ovim šatorom".
On reèe: "Èekaj malo, ti si bio dobar s mojom matorom ?!"...
A, tako...

Da, onda sam ga poznao tek. Pa nije èudo, proš'o je vek.
Za tog se dripca udala Buba Erdeljan.

[ta ti je trebalo to, mali mišu moj, da podješ za takvu barabu?
[to nisi pazila, što si princa preobrazila u ovu žabu?

Vol'o bi da znam: bila si kæi tatina, ja vucibatina,
blesavko sa senom u kosi.
Uzmi il' ostavi, ko je mog'o da pretpostavi?
Djavo ga nosi...

Tip reèe: "Ovde sam s dve fine ženice,
uuu, dve opake raspuštenice!"
Namignu mangupski: "Svi malo šaramo!"
Namignuh i ja, kao, "Naravno".
Seo sam tako s njim i onim guskama,
a on je samo brbljao, o, dal' je poljubi tim usnama?...
Ma ne...

Konobar, što zastajkuješ, dal' i ti možda štrajkuješ?
Daj deèko odmah flašu svirni pa smo mirni!

Proš'o sam sever i jug, širom pa u krug, i èega sam ostao željan?
Pa ne baš mnogo tog, bršljana s jednog zida visokog
i Bube Erdeljan.

E, vol'o bih da znam: šta ti je trebalo to, moja lepojko,
o bila si dukata vredna.
[to si pustila da te ovaj tu izgustira?
Budalo jedna!

Ej, moji lanski snegovi...
Marim ja... a1'

[ta ti je trebalo to, mali mišu moj, da podješ za takvu barabu?
[to nisi pazila, što si princa preobrazila u ovu žabu?

Da mi je da znam: proš'o sam sever i jug, širom pa u krug,
i èega sam ostao željan?
Pa ne baš mnogo tog, bršljana s jednog zida visokog
i Bube Erdeljan...

E, da...

Ne Volim Januar lyrics
Ne volim januar ni bele zimske vragove.
U svakom snegu vidim iste tragove,
tragove malih stopa, broj trideset i ko zna,
kako polako odlaze.

Više ne prolazim ulicom Dositejevom
i nemam pojma kad neko pita gde je to.
Tih dvesta šest koraka dužinom tog sokaka
nikad ja nisam brojao.

Nisam te nikad èuvao,
nisam te nikada mazio, pazio.
Tvoju sam ljubav gazio,
svemu smišljao broj.

Nisam te nikad štedeo
i nisam umeo stati ni ostati.
Šta æe od mene postati,
mali anðele moj?

Ne gledam filmove iz ranih sedamdesetih,
dosta je suza i rastanaka nesretnih.
Ko takve stvari snima? Baš èudnog sveta ima,
tako se lako rasplaèu.

Nisam te nikad èuvao,
nisam te nikada mazio, pazio.
Tvoju sam ljubav gazio,
svemu smišljao broj.

Nisam te nikad štedeo
i nisam umeo stati ni ostati.
Šta æe od mene postati,
mali anðele moj?

Bila je noæ, jedna mrkla, kao ova veèeras, u ulici Dositejevoj, u Novom Sadu, na Dunavu...
Ja sam dolazio sa jednog mesta gde su svi bili rumeni kao kuvano vino koje su pili i gde su svi mirisali na karanfiliæ i pevali "Roždestvo tvoje" i još neke druge pesme kojih se ne seæam baš.
Bila je noæ i dugo sam stajao pod njenim prozorom ispred kuæe broj 7A. Tišina je bila, samo koraci nekih noænih ptica i lepet krila nekih pravih noænih ptica.
Ipak ni na trenutak nisam uspeo pod njenim prozorom te noæi da je èujem kako diše, kako diše u snu...

Vrteli se tockovi mog bicikla.
Gde god je stao taj rulet bese premija.

Smakla se o stepenik njena stikla.
Nekad su pogledi bili cista hemija.

Dobro je pocela nedelja,
poslednje pripreme za maturu.
Virili smo u daljine
puni nade.

Preko gimnazijskog bedema,
k'o pravi dekor za avanturu
prosuo je nezni purpur
divlji badem.

Poneli nas vetrovi k'o maslacke.
Jedni su leteli lako, drugi padali.

I curice su postale prve macke
a losi djaci odjednom svetom vladali.

Sve mi je odlicno zvucalo.
Dobro sam stajao tih sezona.
Ljuljale mo oci sirom
promenade.

A nju sam sretao slucajno,
uvek je s pogresnim bila ona,
ali znao sam da sanja
onaj badem.

Stane sve u strofu-dve u baladi:
pustinja proslih minuta i ova zrna sad.

I pred treci refren vec nismo mladi.
Usla je nedavno sama u kafe "Petrograd".

Suvise tajni u ocima,
u zlatni okov joj prstic pao.
Molio me dugi pogled
da je kradem.

Dovraga, kafa je gorcila,
al' taj sam ukus odnekud znao:
probao sam jednom davno
divlji badem

Balkanski tango

Ovaj život je san...
Mala kuæa kraj rampe... Snop žuækaste lampe... I zalihe tuge...
Nažalost, ružan san...
Æale notorni smuk... Keva s daskom za luk... Manekeni za jad...

Sve je morao sam...
Prst na orozu lagan... U srcu uragan... I skok preko duge...
Brum šlepera...
I sa dvadeset dve veæ je imao sve... Nju je video tad:

Lud sam za tobom, paèe, ali lud sam ionako...
Tražim te otkako za sebe znam...
Budi moj ortak, maèe, nije mi lako
da svu tu silnu lovu razbucam sam...
Nešto sam naèuo da sutra možda ne postoji?
Pa bolje da odmah probamo sve...
Za sitan groš kupi me... Razmaži te divlje kupine...

Lud sam za tobom, ali ovo jeste vreme ludih...
I ja æu za nas osedlati strah...
A ti me ljubi do zla... Dok ne izgubim dah...

Ona... Seoski krin...
Noæni bus iz provanse... "Miss Nikakve Šanse"... Tek statista sreæe...
Preseèen film...
Æale, prosvetni miš... Keva, izlizan pliš... Sestra ružna ko vrag...

On je bio njen tip...
Prve noæi u dvosed... Pa druge na trosed.... A treæe... Ih, treæe...
Nek puknu svi...
Kad je njen mladi Don spusti pravo na tron... Kao višnju na šlag...

Lud sam za tobom, paèe, ali lud sam ionako...

Opet loš deja vu...
Jutro mokro ko ribar... I profi kalibar... Poèinilac neznan...
U èitulji...
Pune stranice dve... Mafija... I DB... Složno žale za njim...

Balkanski Tango uvek završi na trotoaru...
Ðavo je kredom upisao bod... A ona lagano niz ulicu staru...
Tražeæi sponzora punog ko brod...
Dok klatno tašnice u ritmu hoda broji vreme
i dok je merkaju ko sveži but...
U beli prah smrvi dan... I mrmlja refren odnekud znan:

Lud sam za tobom, ali ovo jeste vreme ludih...
Za nas æu noæas osedlati strah...
A ti me ljubi do zla... Dok ne izgubim dah...

Negde se pipnu nasi mali svemiri
kada vec pomislim da spavas
Zasumi saten, tama se uznemiri
i kao talas naides.

U skoljke tvoga pupka leto zimuje,
tu cuvas mrve sunca za nas.
Sa tvojim dodirom se ceznja rimuje
dok kao talas nadires.

I nista vise nije vazno,
lice sveta zlobno i lazno se raspline za cas.
I nitko vise nije bitan,
svi su pesak prezren i sitan.
Pesak ispod nas.

Srebra decembra kuju prsten za tvoj prst.
Niz tvoje sapi zvezda pala.
Zalud te privijam uz sebe ko uz krst.
Ti kao talas izmices.

Ostavljas slane kapi bistre
i jato dobre mirise Istre po sobi razvijas.
Ostavljas varljiv zalog pene u srcu ove napukle stene
koju razbijas.

I nista vise nije vazno
lice sveta zlobno i lazno se raspline za cas.
I nitko vise nije bitan,
svi su pesak prezren i sitan
Pesak ispod nas.

Kad odem,
kad me djavo isprati glavnim sokakom
i kad meseèina zaveje moj trag,
nemoj tugovati jer jednom svakom
mali nemi slavuj doleti na prag.

Kad odem,
kad zamumla vetar zimske oèenaše
i kad mrtvo lišæe potera u kas,
za kaznu prognaæe i tamburaše,
zbog pogrešne pesme u pogrešan èas.

Hej, budi jaka ti,
najlakše je plakati.
To nam samo Gospod svira
jesenju sonatu.

Snio sam vrata u tom suvom zlatu,
strah me da prodjem, al' proæi æu.

Znam, laf si stari ti,
nemoj sve pokvariti,
kresni samo jednu sveæu
na svetog Jovana.

Ne èuvaj dugo pepeo tih dana,
kad jednom odem, a poæi æu.

Kad odem,
kad u prozor staviš prvu hrizantemu
i kad popucaju divlji kesteni,
ne pali uzalud fenjer na tremu
kad me otmu magle jedne jeseni.

Hej, budi jaka ti,
najlakše je plakati.
To nam samo Gospod svira
jesenju sonatu.

Snio sam vrata u tom suvom zlatu,
strah me da prodjem al' proæi æu.

Znam, laf si stari ti,
nemoj sve pokvariti,
kresni samo jednu sveæu
na svetog Jovana.

Ne èuvaj dugo pepeo tih dana,
kad jednom odem, a poæi æu.

Kad jednom odem...