kraljica

Pamela je sjedila i nestrpljivo čekala da se preokrenu slova za odlazak...vlak je trebao krenuti za 10 minuta...ali po običaju kasni. odlučila je otići u holivud gdje joj je i mjesto..tako su joj rekli...lagano je od uzbuđenja već cupkala i poskakivala na peronu.....Odjednom se pojavio on...pijan ko letva Gspđo imte li jednu knu...nemam mrš đubre jedno pijano ja idem u holivud.....krvo jedna a immam j nšto za tebe....oči su mu ispale na njenim oblinama, silikonske grudi vapile su bejng bejng uzmi me....bio je lep prelep.....potrčao je koliko je mogao prema wc-u kako bi se nabrzaka rastreznio...i uspio je......promijenio je odjeću i prišao ponovo....Dobar dan , imate li možda upaljač....pamela se okrene i ostade zadivljena crtama lica gospodina što je stajao tik do nje...naravno, izvolite.....
kurac mu je postao sve tvrđi, pohotno ju je dirao za guzove koji su se topili među prstima, ne nije bila mekana, bila je baš kako treb...vlažna...istodobno napetog tijela...prstima je dodirivao klitoris istodobno zaranjajući u dubinu vlažne pičkice....ah...ah...dahtala je...stavi mi ga...ah..........................................huć huć naišao je vlak...pamela je kriknula i ljubazno se ispričala...drugi put, drugi put...idem ja u holivud.... a lepi.......zarekao se do kraja života da nikada više neće na kolodvoru škicati žene, uvijek odu.

slučajnost halucinacije dešava se samo ako presporo ubrzamo korak kojim smo zakoraknuli u sam život. Koračamo li presporo moglo bi se desiti da iza sebe ostavimo zvukove i slike koje bi pri određenoj brzini dobile formu koju i zaslužuju samim postojanjem nečega, s druge strane, ako je taj isti korak prebrz u odnosu na ostala koračanja moglo bi se desiti da se nađemo usred već dobro poznatog ničega.Kojom brzinom koračati?...Teško je izvesti matematičku formulu koja bi služila kao orijentir u toj sveopćoj gužvi različitih brzina, riječima je nemoguće opisati kuda i koliko brzo....predlažem nagonski, zagovaram intuiciju....postanimo životinje kako bismo preživjeli, inače nam nema spasa.

neću biti kao ti....žao mi je i ispričavam se...

Pošto me sada vrijeđaju, rugaju se mojoj mladosti i putenosti i ljubomorni su na moju mladu dušu...odlazim...laku noć...............................................................................................................................................................................................................................................................................................................................................

Danas je oproštajka u 00.00.....biće veselo idu lepi i pamela ća..........biće svega...kažem...garantiram....mlčadi nek idu spat

ja sam se zaljubila ali on ne živi na iskrici nego na blogu...šmrc...šmrc....a tamo me ne puste sad jer je gužva...buaaaa, a i ne pričam tamo s njim jer ne priča se tamo ko tu...ne
 

Dragi gospodine metla, ja bih za vas na kraj svijeta , a vi tako ružne riječi birate i u srce me dirate...pitam vas zašto kad dobra sam bila kad sam s vama rujno vino pila u noćima mekim i dalekim..eh, gospodine metla dođe mi da za vama poletim, a vi gnjev svoj na meni lomite a mislila sam da me volite:)))))

Pa to je za motivaciju da se piše brže:)))))

Oprosti pošiljatelj, ali moram..................
dobila sam poruku JESI LI TI ZGODNA?........što vi drugi odgovorite na to?...........malo nezgodno pitanje, ja sam napisala da jesam ...heheheh.........

Valentinovo 2000-2007....................ma nije to bila ljubav, ne, ne ne......to je bila navika....o da da da ..... navika koja se stvara kod dobrih drugara.........o da da....ove godine za valentinovo sama.....o da da .....kao prava dama......heheh....baš se čudno osjećam danas. ne smijem to reći  vani da ne bi palo na pamet kome da me liječi....a onda je kraj sreći.....opet moram biti normalna....buaaaaaa.....ima li ovdje još netko da se osjeća tako?

Mama, zar si lagala kad si govorila.....lagala me mama prešla ko budalu....zato sam sada na Iskrici...heheheheh....mama , dođi vidit šta sin piše, mama upoznaj me konačno, imaš pravo na to, dođi mama......ne plači mama, nije strašno ima nas joooš, puno puno mama draga.....

Bože, sami alkoholičari i narkomani, iden ja ča

a čula ja da na svijetu postoji careva i robova, ne vjerujem pa krenem, mislim si nemoguće da se tako ljudi grče u tijelima svojim zarobljenih duša da druge prče, i kad krenuh desno ništa a ni lijevo, ali dolazi car ...ja sam car i dobih to na dar ti si rob evo ti bob majeni maji, ja sam veći i ti predamnom kleči jer ti si mali imam ja riječ za tebe, ko te jebe jer mojih je više a ti struni, i vratih se ja na nebo, prenesem to bogu, a bog će na to što ja tu mogu, postoji dobro i zlo, za nas u nebu dobro je to al na zemlji carevi će poasti jer sudbina ne pita za ovlasti koga će i što, pusti ih nek žive u žalosti ionako će jednom propasti i titule i tijela ostat će samo djela a tada ćeš vidjeti veselja...

Ja bih voljela da se svi vole, i to si kažu, i kada se žele da i to si kažu, i tako da budemo iskreni uvijek, a ne da kad si takav si lud.....

Danas devetog veljače dvijetisućeisedme godine ja Ignes uzimam pivu za suprugu...obećajem da ću je uvijek maziti i paziti i da ni jednoj ženi neću dati da bude bolja....
Ja piva obečajem da ću Ignusu ispunjavati sve najgnusnije želje od danas do kraja života......
I tako je počela jedna doživotna romansa:))))....ljubav ljude veže da se ne razbiježe.