Iza kulisa

Sta da se onda radi? Ja i moj dragi, da, da, nikad nam nije bilo lipse i bolje. svaki dan gustanje, nikad se nismo svadjali, najveci problem nam je bija njegovo radno vrime i to sta navece ne mozmo bit skupa. dakle, skoro pa i nikakvih problema s obziron na kakvih sve ima. sve je bilo ludilo, zarucili smo se prije par dana, pir nebi triba jos najmanje za godinu... i dogovorili se da necemo jos rec njegovima ni mojima (prije tribamo obavit neke stvari) no medjutm, on se izlanija, nije razmislja...i sad?! sad nam i nije tako bajno. njegovi su se poceli odma misat. a do tada niko nista nije reka. a sada je odjednom problem sta idemo u kafic isprid kuce, to nije red kazu, pa nije u redu sta svojima jos nisam rekla itd. pitam se sta sljedece nece bit u redu. malo su staromodni i imaju neke obicaje. i otkad se to sve saznalo ja i moj dragi svako jutro razglabamo satima. onda on ode na posal usrid price i onda cekaj ponoc ipo da se javi pa da zavrsimo to. i sutra opet nova tema s novim razglabanjem. dosta mi je toga. sta da radim?! ne znam! pitam se da li ce i on bit tako staromodan, pa cu se morat dizat u 7 ujutro da se "pobrinem" o svemu?!? pitala sam ga to, ali nisam dobila odgovor na to pitanje...
panika me vata i strah. strah da cemo radi njih ic k vragu (moji nisu bitni, lako ja sa svojima sredim to, jednostavno ih ne slusam i odhebem ih) muci me jos samo jedna stvar uz to, ako je ima te neke obicaje i ocekuje da ih se pridrzavam sto mi ih nije reka prije nego smo se zarucili tako da ja mogu odlucit mogu li ja to ili ne. ne sada, ne ovako. ja zivim na ovom prostoru, sada, a ne tamo negdi i onda. necu bit nikome mali od kuzine, sluga pokorni, domacica, spremacica i sve po potrebi, icija sluskinja bez mozga i da plesem kako svi budu svirat. imam mozak, fakultet, nadam se danas sutra i posal i necu bit podredjena na nikoji nacin...
i sad ostaje samo pitanj, sta se od mene ocekuje? i tko to ocekuje? i ako njegovi to ocekuju a on ne, oce li on dopustit da stanu izmedju?
a ja mislila da mi je konacno dobro, da sam nasla sta sam trazila (mislim, jesam, ali opet ima hrpa problema tu) eh da, djabe mi moj fakultet, sad jednostavno nisam pametna, dapace, upravo suprotno...

danas ja sa svojim deckom bjese. ok, nista van standarda. i tako, ja i on lezimo na postelji, ne delamo nista, samo cakulamo... i nesto on mene pocme da gleda. i gleda li on gleda. i pocmu mu se suzit oci. ja mislila da sam krivo vidila, da umisljam. ali ne, mice on pogleda. ja se pripala da mu nije neki vrag.
ipak, muski ne placu zar ne?!
pogotovo ne on, ne moj dragi. nije on takav. on je musko. ali ne, nisan se privarila. i pitan ja njega koji mu je vrag. i on opet samo gleda. pripala se ja. ali uto on progovori i veli da nije plaka, da mu nisam suzu vidila, da ovo da ono. (jel da, muski ego) ali ono sta je reka nakon toga me frapiralo. to je bilo nesto najlipse sta mi je iko ikad reka u zivotu. kaze doslo mi je, kaze previse te volim i dosle su mi suze na oci od srece sta te imam...
ja ostala PAF!
ono, ali se to desava u stvarnom zivotu?
mislila sam da je to samo u filmovima?
i to jos meni?!!?!
eh da...moram priznat, blago meni na mom decku. nebi ga minjala za sve pare svita!!!
pa sad nek se ruga ko hoce, meni je to bija jedan od najlipsih trenutaka u zivotu a definitivno mi je bilo najlipse sta mi je iti jedna muska osoba ikad rekla ili ucinila za mene. to mi je znacilo vise od svega.
ali ipak, on je musko, ne place moj dragi, ne ne! eh da, ti muski i njihov ego...