Litanije vuka samotnjaka

Eto mene ponovo, opet pijan i nesvjestan vremena (u biti imam puno posla i trebao bih ići u krevet što prije).

Danas sam sreo tako slatku curu u tramvaju da to nije za vjerovati. Imala je zblajhanu kosu sa ružičastim vrhovima, dio povezan u rep, a dio zgeliran naq "ježa"- Smeđe oči, uska jana do struka, smeđe hlače sa džepovima i srebrno-crvene skate tenisice. Kao da je izašla iz nekog anime filma. Čak mi je poklonila smile, ali sam ja bio previše zbunjen da poduzmem išta konstruktivno. Aaaarghhh...kako je to glupo ispalo.

Sad mi se spava, jako mi se spava. Bio sam u nekakvom bircu koji nazivaju "Petica". Popio pet pifa i voila - klatim se na sve strane. Čak sam uletio jednoj plavoj curi no to je završilo pomalo neslavno zato što je ispalo da bi ona...ahem...sa svima plesala.


....puno sati kasnije...

Čini se da moja nalivena glava nije mogla izdržati napon kuckanja po tipkovnici u 5 AM. Čim moji dragi prstići ne pogađaju slova kako treba to znači da mi se stvarno...muti. :)

Dakle...buđenje u 2 popodne je čak i za jaaako kasno. "Buđenje" uz kavicu i periodična opskrba sa hranjivim tvarim i sanitarnim potrepštinama u dućanu i već je mrak. Ah, ionako sam totalno promjenio bioritam.

As for jučer...
Trebala je to biti samo jedna piva nakon napornog radnog, ali kako to obično samnom biva, čim svira nekakva tupci-tupci mjuza ja totalno popizdim i ne može me se otjerati sa plesnog podija (figurativno rečeno - ja plešem gdje stignem). Na kraju sam sa drugarima zaružio do 4 ujutro što i nije tako loše s obzirom na uobičajeni intezitet mog socijalnog života.

Sad slušam old school Prodigy, album The Experience and that shit rocks. :) I ondak je došao mister Moby...

Sve u svemu, kako je bilo jučer vani. Pa uspio sam zbedirati svoje frendove. Naime ispalo je da njih nikad nitko ne gleda, da im je to jučer još gore palo zato što su mene (navodno) cure "snimale". Nije da sam ja to baš primjetio...after all, vratio sam se solo doma. Nije mi ništa čudno kaj ih nijedna ne pogleda kad samo stoje i cuclaju iz flašica. Kad su nekaj počeli mrdati na moju inicijativu onda je to izgledalo kao da se zajebavaju odnosno kao da plešu dva medvjeda. Nije mi jasna ta muška spika. Kao plesanje je za pussyje i gayeve. WTF?

U većini slučajeva kad dečki plešu onda se to svede na zajebanciju ili isprike u stilu "ja nemam pojma plesati". Pa normalno da ne znaš plesati kad se ne želiš prepustiti mjuzi i ritmu.

Dobro, dosta litanija za ovaj put. Miriši mi meso (cimer impersonira Jamiea
Olivera :) ), a mi vukovi volimo papati some. A nakon klope, posao. Nikad kraja...

Mada me blogovi nikad nisu fascinirali čini se da sam dopuzao to te razine svijesti da počnem pisati svoj. Sad sam malkice pijan pa je to vjerojatno pridonjelo ovoj raboti. Blah...previše tehnički pišem. Živim od pisanja jezgrovitih tekstova sa puno informacija pa mi ovakvo razigrano piskaranje baš ne leži...

Sve u svemu...zašto sam uopće krenuo sa ovim sranjem? Pa zato što sam opet ostao sam. Mislim...ja sam zapravo većinu vreme na sam, ali to mi zapravo smeta - nekad više, neka manje. Više kad izađem i nađem se u hrpi žena. Ja sam onaj samozatajni tip koji nikad ne uletava - u žargonu tzv. papak. Ne znam zašto, valjda se bojim odbijanja ili mi je odbijanje prva stvar koja mi padne na pamet kad pomislim uletit curi. To je zapravo kompleks...kojeg priznajem samo ga se ne znam riješiti.

Ne znam, možda je to zato što nikad nisam usvojio shemu seksa i brijanja za jednu noć. Ja želim osobu, ne komad mesa za "trošenje".

Sve u svemu, danas sam igrom slučaja opet završio na nekakvoj kvazi-zabavi i opet sam bio okružen hrpom žena i to me izluđivalo. Mislim...da, i meni prvo pada na pamet pomisao na tjelesnost, seks, penetraciju, lizanje i slično, ali kad na trenutak razmislim skužim da mi je to totalno plitko. Hrpa žena, a nijedna "moja".

Možda je problem u ženama, pardon, bolje reći ljudima. Možda sam ja fakat totalno previše izbirljiv. U pravilu sve kažu kak bi one iskrenog, pažljivog dobrog, blah, blah, blah dečka, ali na kraju ispadne da žele nešto suprotno. Kao da žele nekog koga treba mijenjat, prilagodit, nekog tko neće bit ono što nazivno žele. Možda je to samo moje iskustvo, ali to je ono što ja trenutno zaključujem.

Ista stvar ovdje na Iskrici. Sve bi neke "dobre" dečke koji ne uletavaju sa spikom "e mala, ja bi tebe jebo", a na kraju upravo "dobri" dečki (a ja se smatram "dobrim" dečkom) izvise.

Nemojte me krivo shvatiti, ja nemam nikakvih problema sa komunikacijom. Dapače, vrlo se brzo udomaćim u bilo kakvom društvu, ali na kraju uvijek ispadne da sam ja "dobri i slatki frend", a netko drugi preuzme mjesto partnera. WTF, kaj meni fali? Inicijativo vjerojatno...


Sve u svemu, idem pavat...solo. Sutra ću se vjerojatano čuditi hrpi gluposti koje sam uspio napisati. Volim proljevati dušu zato kaj nemam što kriti. Možda je ovo pretjerivanje, ali tako mi je došlo.