BOCKANJE

ako išta
mrzim,
ako išta
želim
odbaciti
poput
istrošene gumice,
neodlučnost
je to,
a ti
samo si
jedan
od,
kameleona
što briju po svome
i ne znaju što
žele,
izgledaš mi
poput
kockice
i igri
čovječe ne ljuti se,
okrećeš priču
smijući se ,
zar misliš da
toliko volim
klaunove
i pozorišni drek,
ja ravna sam
ja
gledam
samo
ispred sebe
i slijedim
egzaknost
naučenog gradiva,
volim
tu i tamo
uključiti
brži ritam
omiljene
skladbe,
ali ti si muško
s najstrašnijom
boljkom,
ti nećeš da shvaćaš
kako ono što se
zove imenom
ljubavi
jednostavno
mora
plivati
u parametrima
zadanim,
ti presvlačiš kožu
previše često,
neodlučno,
krivudavo
i točkasto
igraš
epizodu
koja zapravo
zove se
stvarnost opstanka,
dok ja cvilim,
preklinjajući
zvijezde
neka
uzmu te
u gnijezdo
novorođenčadi
i iz početka
nauče
zakonu
pravih namjera....
Link

noćas,
dišem
poput stakla,
gledajući
staklenaste perle
na livadu staklenastog
sjaja,
divim se noći
zvijezda
u staklenastim
haljinama
i punom mjesecu
staklenog obrisa,
najljepše je
tako,
gledati svijet
staklenastim
očima
i usnuti slatko
u postelji
kvarcnih oprava....

"sorry draga, ti si u braku???? nisam znao...ali nema beda...i ja sam...u otvorenom...nećeš vjerovati...žena mi sve dozvoljava....pušta me u sex...u avanture...ali svejedno bitna mi je diskrecija...jer....mogao bi dobiti šljivu....ohhhh neeeeee...mogao bi poljubiti vrata...kužiš???? nadam se da razumiješ....ma da....u nesretnom sam braku....ali djeca...???!!!!....ne želim probleme....a ti ???? možemo se naći na kavici, a poslije šta bude....mene napaljuju bucke, starije poput tebe.....ako ništa, a ono kavica na terasi kafića pod kišom...izluđuje me to....kako ti??? tebi muž dopušta cyber???? kako dobrog imaš partnera!!! i vi ste otvoreni...za razgovore...sex....swingere...ako hoćeš...dogovorimo se....samo ne želim da žena posumnja....sad sam se preselio gore i tipkam ...ono kad stignem...dva sata je već...ali ona spava...čujem da hrče....nadam se da ne sluša...jer ....bilo bi svašta da posumnja....uh...a možda i ne bi ništa ...znaš...kužiš....mi smo u otovrenoj vezi i možemo oboje što želimo...


HALLLOOOOO, čovječe daj se skuliraj! jesi ili nisi...u braku, ozbiljnoj vezi, otovorenom braku...da znam kako da te doživim....

muškarci svaljuju na žene , a one na njih i tako u krug...sve je to nekako jebeno...i uvijek kažem ako mislite da biste se jebali a da vam ne uđe ili da ga ne umočite, onda radije zadržite dah...hormone u hlačama ili još bolje gaćama...ne tražite vraga...ne igrajte se vatrom kad znate dobro posljedice opeklina...ali ne ljudski mozak je valjda takav da nema mira....stavlja svoje vijuge na iskušenja i makar dobio po onoj stvari...jer ruku na srce...ovdje na iskrici...smokvici....i ostalim erotičkim listovima...bauljaju samo ličnosti devijantnog ponašanja koji žele biti primjećeni koji se hoće družiti, rijateljevati...a onda shizofrenično nestanu, gubi im se svaki trag...onda jedno vrijeme pauza...pa sve iz početka....novi nick...novi profil....nova fotka....a isfrustrirani likovi tako jebeno isti...ludi...opičeni....

imam te,
kao da nemam,
gledam te,
ne vidim
ništa
tek pokoju
zvijezdu usljed
oblačnog
neba,
jesen
je
znam,
privid
u to doba
sasvim normalan,
želim te sada,
hoću ti milovati
površinu
lica,
a ti izmigoljio
negdje u šumi
pod šušnjem
vlažnog hrasta,
čekam trenutak,
gledam
srnu i plašljivog
zeca,
valjda isto nam je
stanje
nutrina pati,
stvarnost
neumitna,
bože,
pruži mi ruku,
makni privid
sa obzora mojih
htijenja,
želim stvarnost
sljubljivanja
sa čovjekom,
misli usmjerene na biće
kojim kola krv,
koje pokretima
daje mi znak,
da sreća
je još uvijek
u nama,
ja ne vjerujem,
skeptičnost mi
loša strana,
blijedih očiju,
padam na daljine
u čijem carstvu
samo divlje rijeke,
virovi što uzimaju
ono drago,
kako da se smirim,
gdje ubrati buket
mojih mirisa,
samo poljubac
i prošla bi apatičnost
koju nitko ne voli,
zar da čekam tri,
tri mjeseca
i dolazak
zime.....


Link

ima ih...da ima ih...svakojakih: malih, srednjih, velikih i najvećih, uskih, širokih i šlapastih, nekih koji mirišu, a i onih koji šire zadah zaostale sperme....uhhhh...ima čevapa i šiš, ima i banana, uvrnutih do nosa, kvrgavih od starosti il bog te pita...obrezanih mistera i neobrezanih dlakavih vampira....nagledala se i krumpira, usisavača, utegnutih golaća, pjegavih kao PIPI, glatkih poput bebe...al neka...neka su samo živi i zdravi i naravno neka upotrebu imaju u plavičastoj glavi....

Imam nešto da ti kažem…
Čovek po imenu Kimis Floral na svom blogu napisao je priču o svojoj ženi, ljubavnici, razvodu i neočekivanom obrtu koji će vas možda i rasplakati:
Kada sam te noći došao kući i moja supruga servirala večeru, uhvatio sam je za ruku i rekao: imam nešto da ti kažem. Ona je sela i jela u tišini. Opet sam video bol u njenim očima. Odjednom nisam znao kako da otvorim usta, ali morao sam da joj kažem da razmišljam o razvodu. Mirno sam potegao tu temu. Nije izgledalo kao da joj smetaju moje reči; umesto da viče, tiho je upitala: zašto?
Od izliva besa do jecaja
Pravio sam se da ne čujem njeno pitanje, a to ju je veoma naljutilo. Počela je da baca tanjire po kući i da viče: ti nisi čovek! Te noći više nismo razgovarali. Ona je plakala. Znao sam da je htela da sazna šta se desilo s našim brakom, ali teško da sam ja mogao da joj dam odgovor koji bi je zadovoljio; izgubila je moje srce, dao sam ga Džejn. Nju nisam više voleo, samo sam je sažaljevao.
S dubokim osećajem krivice sastavio sam sporazum o razvodu, u kom je pisalo da će ona dobiti kuću, automobil i 30 odsto udela u mojoj kompaniji. Ona je pogledala papir, a onda ga pocepala na komade. Žena koja je provela sa mnom deset godina života, sada je za mene bila stranac. Bilo mi je žao zbog njenog izgubljenog vremena, života i energije, ali nisam mogao da vratim sve što sam rekao jer sam zaista beskrajno voleo Džejn. Konačno je glasno zajecala, a to sam i očekivao da vidim. Za mene je njen vapaj zapravo bio neka vrsta oslobađanja. Bio sam opsednut idejom razvoda već nekoliko nedelja, a sada je bila još čvršća i jasnija.
Sutradan sam došao kući veoma kasno i zatekao je za stolom kako nešto piše. Nisam večerao, otišao sam pravo na spavanje i vrlo brzo zaspao jer sam imao buran dan sa Džejn. Kada sam se probudio, ona je još uvek pisala. Nije me bilo briga, pa sam se okrenuo i nastavio da spavam.
Neobičan zahtev
Ujutru mi je predstavila svoje uslove za razvod: nije htela ništa od mene, samo je tražila da s razvodom sačekam mesec dana i da za to vreme vodimo iole normalan život. Njeni razlozi su bili jednostavni: bio je kraj školske godine i naš sin je imao testove tih dana, pa ona nije želela da ga ometamo razvodom.
To mi je bilo prihvatljivo, ali ona je imala zahtev više: zamolila me je da se setim kako sam je nosio u našu spavaću sobu nakon venčanja i zatražila da je svaki dan tih mesec dana ujutru nosim od spavaće sobe do ulaznih vrata. Mislio sam da je poludela, ali sam prihvatio i taj neobičan zahtev zarad mira u kući.
Ispričao sam Džejn šta mi je žena tražila, a ona se nasmejala i rekla kako je to apsurdno. Bez obzira na trikove koje smišlja, moraće da se suoči sa razvodom, kazala je Džejn.
Izgubljena bliskost
Moja supruga i ja neko vreme nismo imali telesnih kontakata. Dakle, kada sam je izneo iz sobe prvog dana, oboje smo bili vrlo nespretni. Naš sin je tapšao i vikao: tata nosi mamu u naručju! Njegove reči su me zabolele. Iz spavaće sobe, kroz dnevnu sobu, a zatim do vrata, hodao sam više od 10 metara s njom u naručju. Ona je samo zatvorila oči i rekla da našem sinu ne pominjem razvod. Klimnuo sam glavom i osećao se pomalo uznemireno. Ostavio sam je ispred vrata, ona je otišla na autobus, a ja kolima na posao.
Sutradan, oboje smo bili opušteniji. Ona mi se naslonila na grudi i ja sam mogao da osetim miris njene bluze. Shvatio sam da duže vreme nisam zagledao svoju ženu. Nije bila više mlada, imala je fine bore na licu, a kosa joj je posedela. Naš brak je uzeo svoj danak. Na trenutak sam se zapitao šta sam joj to uradio
Četvrtog dana, kada sam je podigao, osetio sam kao da se vraća izgubljena bliskost. Ovo je žena koja mi je dala svojih deset godina! Već kod petog ili šestog dana shvatio sam da ta bliskost sve više raste. Ništa nisam govorio Džejn. Postalo mi je sve lakše da nosim svoju ženu kako je mesec prolazio. Možda sam ojačao od tog svakodnevnog treninga…
Dok nas smrt ne rastavi
Njena težina me je činila tužnim. Poslednjeg dana kada sam je nosio jedva sam pravio korake. Naš sin je otišao u školu, ja sam je držao čvrsto i rekao kako nisam primetio da je bliskost nestala iz našeg života. Otišao sam u kancelariju, zatim užurbano izašao jer sam se plašio da će svako odlaganje učiniti da se predomislim. Popeo sam se uz stepenice, Džejn je otvorila vrata i ja sam joj rekao: Žao mi je, Džejn, neću da se razvedem!
Pogledala me je zapanjeno, a onda mi dotakla čelo: Jel imaš groznicu? Sklonio sam joj ruku i ponovio da ne želim da se razvedem. Moj brak je bio dosadan, verovatno zato što nisam cenio sitnice u našem životu, a ne zato što ne volimo jedno drugo. Sada shvatam, otkad sam je uneo u svoj dom na dan venčanja, trebalo je da je čuvam dok nas smrt ne rastavi. Činilo se kao da se Džejn iznenada probudila, snažno me je ošamarila, a zatim zalupila vratima i zaplakala. Sišao sam i odvezao se. U cvećari sam naručio buket cveća za svoju ženu, a prodavačica me je pitala šta želim da piše na kartici. Nasmejao sam se i napisao: Provešću s tobom svako jutro dok nas smrt ne rastavi.
Ponekad je kasno
To veče sam stigao kući sa cvećem u rukama, osmehom na licu, preskačući stepenice – samo da bih zatekao svoju ženu u krevetu – mrtvu. Moja supruga se borila s rakom mesecima, a ja sam bio toliko zauzet sa Džejn da to nisam ni primetio. Znala je da će uskoro umreti i htela je da me spase loše reakcije našeg sina u slučaju razvoda. Barem u očima našeg deteta, ja sam ostao voljeni suprug.
Sitnice u vašoj vezi jesu ono što je bitno. To nije ni vila ni automobil niti imovina, novac u banci. To sve stvara okruženje koje vam prividno pruža sreću, ali ne može da stvori sreću u vama samima.
Dakle, važno je da nađete vremena da budete prijatelj svom supružniku i da činite male radosti jedno drugome da biste izgradili i negovali bliskost i imali stvarno srećan brak.
Ako ovaj tekst ne podelite s drugima, neće se desiti ništa.
Ukoliko to ipak učinite, možda nekome spasete brak. Za mnoge životne neuspehe zapravo su krivi sami ljudi, koji nisu uvideli koliko su bili blizu uspeha kada su odustali.

oni traže i ne znaju što...oni hoće...i ne znaju što....njima se diže....ali nema šta....oni bi se dopisivali ali srame se...oni bi j****i ali , pitanje je kako....oni su isfrustrirani do bola...oni sve nešto muljaju i kuhaju ko da smo mi žene pale s marsa...ko da smo mi žene k***e od pamtivijeka....ONI JEDNOSTAVNO NE ZASLUŽUJU RODITI SE MUŠKARCIMA, barem ne, tako jadnima, nesigurnima, lažljivima.....
Link

Link

Link

I love you,
forever,
na daljinu,
osjetim tvoje mišice
na svakom djeliću
sebe,
znam što i ti znaš.
o meni,
ili samo slutiš,
gdje nam je kraj,
ne razmišljam o tome,
želim samo
živjeti za sekund
noći
zaželiti želju ove noći
bez mjeseca,
možda i ostvari se,
često spuštam vijeđe,
lakše tada
trezveno
donosim odluke,
danas, shvatih istinu jednu,
jaku i veliku,
ko nešto najdraže na svijetu,
VOLIM TE....

Link

nigdje nikoga...nigdje žive duše...praznina popodne...i kasnu večer....samo tu i tamo čuje se euforija kad zatrese se mrewža...žene zaboravljaju šta su ono imale na umu...a muževi ispijaju pivo...djeca grickaju .....nema se vremena za one stvare...ne, nema se...ali i vrućina je...pa tko voli nek izvoli...tko neće ne mora...razloga za "NE" uvijek ima....i sve se opet vraća u normalu...strpljenja samo još dan...dva...možda tri...nama je i onako svejedno...vratili se naši kockići...ali skinimo im kapu ...ako su Španjolci otišli doma, onda ne moramo se ni mi puno sekirati jer lopta je ipak okrugla....

svašta, a najviše ništa....Tantalove muke...neće da se digne...a kad se digne...ne može da se spusti...a na pišanje treba ići...kako do wc-a sići.....a hvale puna usta....taktike ko u partizanskoj borbi...samo ni žene lude nisu pa udaraju iz svih plotuna, na glavi im ženstvenosti kruna...a muškarci koji to i nisu, većinom prije ili poslije, lice pravo izbace na vidjelo....koji će mi klinac on, kad mi se na njemu ništa nije svidjelo....

...o čemu to pričamo....kakvo druženje...imate li Vi pojma što je druženje, a što sex...a što koketiranje...a što ispijanje kave....ili možda dodirivanje nogu ispod stola...ma neeeeee....vi pripadnici muškog roda.....sorry....ali nemate blagog pojma što je uživanje...što druženje uz osobu koja ti je draga i sve ono lijepo što iz toga proizlazi...vama je u glavi i na glavi samo špricanje....veličina...širina...i skrivanje po mogućnosti iza zida jer vam u potpunosti nestaje i ponestaje hrabrosti za išta više, bolje, ljepše, nježnije....NAŽALOST i opet sam u pravu