Maslinovo ulje prodajem

Život ka more,
srce ka stina,
srce je gladno,
a ljubavi nima.

Usne su žedne,
ka litna vrućina,
žedan sam tebe,
a ljubavi nima.

Jedna mala plava
na ramenu mi spava, jedna mala smedja oprat ce mi ledja.
E' a šta, pa kad nemogu dobavit sam ee:-)

p.s.MASLINOVO ULjE PRODAJEM!!!

Poljičani poštovani od svih sela odabrani, čestitoto vam Jurjev danak,
Jurjev danak vaš sastanak.
Tri potoka tekla vami, na dobro vam Jurjev danak doša
prvi mlika teka vami, na dobro vam Jurjev danak doša,
drugi ulja teka vami, na dobro vam Jurjev danak doša,
treći vina teka vami, na dobro vam Jurjev anak doša.
Čestito vam Jurjev danak,
Jurjev danak vaš sastanak.
Pčele suncu zastupile dvore,
na dobro vanm Jurjev danak doša,
bile ovce zastupile dvore,
na dobro van Jurjev danak doša,
žuti klasi priplavili polje,
na dobro vam Jurjev danak doša,
a brodi vam izorali more,
na dobro vam Jurjev danak doša.
Poljičani poštovani od svih sela odabrani, čestito vam Jurjev danak, Jurjev danak vaš sastanak.

Svim Poljičanima čestitan Jurjevu, dan zaštitnika našeg sv.Jure,
zaštitnika vojnika i djevica. Hvala ti sveti Jure što si čuva i očuva našu republiku ovu staru Hrvatsku kneževinu i svoj puk Poljički, hvala ti što si čuva i sačuva našu Hrvatsku vojsku.
Hvala ti što čuvas i naše djevice od zmajeva ognjeni :-)
sveti Jure čuvaj nas i dalje, jer tvoju zaštitu uvik ćemo tribat, i za navik će tebi bit viran tvoj Poljički puk.

Ulja danas nema, meni je danas svetac i državni blagdan :-)
pa sad komu krivo komu pravo meni danas slavit milo.
p.s.tekst pisme,kolende možete naći i u zborniku dalmatinski pučki klapski pisam, al mislim da san ga i po sjećanju ja dobro citira.

Vrjeme ide,
klizi ko kisna kap niz prozosko staklo mog zivota,
a grudi su tople, i ruke su prazne, usne su žedne,
žedne te kapi kise što usne ti vlaži, sto niz vrat nestašno klizi, klizi i klizi mameci ljubav, vabeći strast, strast, ljubav,
strast, ljubav
to slatko pijanstvo života,
slatko, slađe, najslađe vino,
to si ti meni ljubavi moja.
CMMMOK!!!

Mala moja crna i garava,
zbog tebe mi poludila glava,
zbog tebe me zabolile kosti,
jerbo tebi nije nikad dosti, oooj.

Enti jarca morat cu uzet pomoćnika e.

p.s.MASLINOVO ULjE PRODAJEM!!!

Drag k'meni,
a ja biž u brdo,
njojzi došlo,
meni nije tvrdo e!

p.s.MASLINOVO ULjE PRODAJEM! U mekanoj anbalazi e!

Na dobro vam Uskrs doša!

Jedan je patio,
trnovu krunu nosio, križ teški ledja mu lomio.
Mnogi su gledali, neki uživali u patnji njegovoj,
neki suosjećali tiho u boli toj.
Mater je jecala suzama plačuć sina svoga.
A ti Šimune ti si prišao, križ mu uzeo, dio puta te patnje ponio, samo ti Šimune i ti Magdaleno sto obrisa mu lice mu krvavom patnjom natopljenom, obrisa je rubcem svojim.
Sto ti je bilo u glavi moj Šimune da pomažes čoviku tom, a što tebi Magdaleno da mu lice obrisa? Zašto ste tuđu patnju uzimali za svoju, zašto ste se izlagali, zašto niste glavu okrenili od patnje tuđe jer tako je najlakše?
A opet svi mi svog života nosimo, neki lakše neki teže kako već nam je Bog da. A opet svi mi bar ponekad trebamo nekog svog Šimuna Cirenca da nam bar malo pomogne križ svoj nosit, i svoju Mariju Magdalenu da nam rubcem svoji obriše boli što napotiše lica naša.
A opet meni nije ime Šimun i neznam ja dali sam spreman uzet nečji križ i pomoć mu malo, bar malo nosit ga, ma makar koji metar, i neznam ja, a znam da i ja sam tko zna koliko puta sam okrenuo glavu, šutke prošao pored patnje nečje, nezastajkujuć, negledajuć, nevideć, neosjećajuć patnju tuđu.
A znam ja da je meni nekad neki Šimun pomoga moj životni križ nosit, a znam ja da je meni nekad neka Magdalena, lice bolnim potom natopljeno rubcem svojim obrisala.
E moj čoviče, moj Šimune, moja Magdaleno hvala vam, hvala za pomoć i nedaj mi Bože da zaboravim da ću i ja opet tribat svog Šimuna i svoju Magdalenu, i daj mi Bože da nekad bar nekad, bar mrvu i ja buden ima snage, i srca, i hrabrosti i duše i ja da budem nečiji Šimun.

Ja na Stobreč,
mala u Podstranu,
ona na velnes u Lava, ja na pivu isprid dućana.

p.s.MASLINOVO ULjE PRODAJEM!

More je modro,
sunce je žuto,
trava je zelena,
noge mi crne.
Nu' jesan li ja daltonist ili ih nisan opra e?

p.s.PRODAJEM PAMET, JEFTINO I U NEOGRANIČENIM KOLIČINAMA!
Molimo ponjeti ambalazu da vam natočim, jerbo mi mozak trenutno u tekućem stanju e.

More duboko,
nebo visoko,
Mande je guzata,
plivat neznan,
letit isto,
ja Mandu ujitin za gujicu, ona mene trisokn.
A šta sad, boli me obraz 'e!
p.s.MASLINOVO ULjE NE PRODAJEM DANAS!!!

Tovara prodajem!
Malolitražni, visokoturažni,
sportski sređen,
nisko profilni papci, aerodinamične uši i rep, recaro samar,
nikad karamboliran, boja orginal tvornička dlakavo siva.
Ekološki prihvatljiv zbog male emisije CO2 po prjeđenom kilometru.

p.s.MASLINOVO ULjE PRODAJEM!!!

Čoviče kad sljedeći put začepiš nos,
siti se da si i ti smrad,
da i ti smrdiš drugima,
jednako kao i oni tebi.

To je bilo ka u priči Roko nije jema ništa Cicibela još i manje, ali jubav sve izliči,
on je bija anarkista, jemali su i kumpanje.

To je bilo ka u priči puno jutih i friškine, ma je isto prica prava, čulo se i grubih riči, bunbilo se puno vina, bolila je digod glava.

To je bilo ka u priči živili su ka golubi,
i nosili svoje brime,
s puno srca, s malo riči,
goli bosi, gladni, grubi,
volili se cilo vrime.

To je bilo ka u priči, kad su bili puno jidni, bombe, rašpe, rivolveri, i još druge strašne riči, vikali su oni bidni,
ma su prošle te nevere.

To je bilo ka u priči malo sriće, puno jada, puno zime i propuva,
ali ljubav sve izliči bolje nego sto balada, bolje nego štruca kruva.

To je bilo ka u priči ma ih više ovod nima, na dnu mora su gajete,
sve beštimje grube riči,
sve je prošlo poput dima,
vrime metlom sve pomete.

Trči vrime, cvili maška,
traje jubav, pusta siromaška,
šaka suza, vrića smija, ča je život vengo fantažija.

Roko i Cicibela su splicki beskućnici s početka 20.st, zivili su na Matejuški, ribarskoj lučici u Splitu, spavali po gajetan i ribarskin konobama, postovanje puka i svita i ove lipe stihove zaslužili su svojom jubavlju a ne svojim djelima, zvanjima, ričima, imanjima, nego svojim dušama su ušli u legendu i tamo zanavik ostaju, od života gubitnici, u ljubavi pobjednici. Balada o Roku i Cicibeli, teks pjesnika Momčila Popadica, ili pismu, Ca je život vengo fantažija, koju Oliver piva, ja citirah onako po sjećanju, pa mi oprostite na tome, a ako nekom triba privest neke riči neka se slobodno javi.
Eto toliko za kraj rasprave o ljubavi i poštovanju. Ljudi moji da je život i ljubav matematika, već bi mi to izračunali, al ni u životu ni u ljubavi nema pravila, pa se svak po tim morima ljubavi i zivota jidri kako god zna i umi i sa onin čim mu je dragi Bog da, netko sa gnjilin kajićen, netko sa velebnom jahtom, netko po bonaci neko po neveri, a svi samo želimo da nas fortunal sriće u neki lipi porat smisti. Eto ljudi moji, zdravi, veseli i ljubljeni mi bili.

Kamen,
more,
maslina,
linčina,
primitivčina,
jarčina.
Ko me nezna skupo bi me platija,
ko me zna đavlu bi me da, ee..mee.

p.s.JARCA PRODAJEM NEPOZNATOM KUPCU!!!