'stroj koji može beskonačno dugo vršiti koristan rad, bez dovođenja energije izvana'.

E da je samo palac....za navodnu sreću čovjek je spreman dodirnuti svašta. I palac i nos i nedajbože .....jesam rekao,svašta?!
I tako tu ostanu uglancani tragovi kao tragovi naših želja.
A one nisu uvijek u skladu s moralom.
No moral je kategorija koju svi izvrću po svom.
Pa onda zakaj ne bi po svom...za sreću

I boli me kiki kaj će dvolični gnomi misliti o tome

Život nije originalan.
Sve doživljeno već je poznato nama ili drugima.
Samo nam je potrebno prepoznati trenutak koji slijedi.

A to je malo teže izvesti. Teško se prisjetiti što raditi u određenom trenutku u određenoj situaciji da bi napravili pravu reakciju.
Pogotovo ako reakcija nije "naša".
Tada preslika života prestaje i počinje novo iskustvo.Jedan se jasan krik zaguši novim.
Tada dobijemo original.

S druge strane, to je i dalje krik.

Teško je mrzitelju objasniti da ne treba mrziti.
Jer mržnja je hrana kojom nadoknađuje sve svoje boli,vlastite greške,prebacujući krivnju na drugi objekt.
Mrzitelj s godinama pojačava dozu toliko da i ne primjećuje koliko ga ona obuzima.
Na kraju od nje postaje "krupan ali dobro oblikovan".
Ako pritom objekt s druge strane bude sretan i sredi život bolje od mrzitelja,potonji traži pomoć u onima sličnim sebi.
I ta simbioza,nastala iz očaja često daje kao posljedicu masovnu histeriju.
Gomilu mrzitelja koji postaju žrtve zahvaljujući nerealnom doživljaju sebe.