a...d...v...e...n...t

osvrt jednoga forumasa:"Evolucionisti napadju kreacionističke znanstvenika i tvrde da kreacionizam nije znanost. Upravo oko tih pitanja i jest borba i u Sjedinjenim Državama! Od kuda pravo jednoj grupi znanstvenika, optuživati drugu grupu znanstvenika, da su im dokazi "neznanstveni" a sami nemaju dokaze, osim - teorija! OK. Tako se može reći za obe grupe da nemaju dokaze, nego smao teorije. Pa zašto se onda pokušava nasilno i kroz medije jednu teoriju pokazti "istinitom" a drugu lažnom, ako su obje i samo TEORIJE?



Ili to jedna grupa znanstvenika pokušava napraviti tzv. "znanstvenu crkvu" i uvesti "obvezujuće dogme" za umlaćivanje razuma!



Ova pitanja postavljaju i kreacionisti u Sjedinjenim Državama? I to ne bezveznjaci, nego učeni ljudi, stručni... Zašto to - dokazi - koje kreacionisti iznose za svoju teoriju, "nisu znanstveni" (a na iste se fosile pozivaju, stjenje, mjerenja, iskopine) a dokazi evolucionista su kao "znanstveni"? Nije li to ono što sam ovdje pisao: dio znanstvenika želi SVOJ pogled na znanost proglasiti DOGMOM i napraviti katedralu od svojih pretpostavki i crkvu od svojih želja!



Takav duh netolerancije, kakav vlada u evolucionista, odgovara upravo nekoj fanatiziranoj sekti. To su točno primjetili i mnogi drugi znanstvenici u svijetu. Evolucionisti kao da se boje... ponašaju se kao rimokatolički svećenici u vrijeme Inkvizicije: "Poreci, poreci prokleti heretiče - ili UMRI"! To je sve što oni imaju reći! Kakva je to "znanost" kakva je to "tolerancija" na koncu, kakav je to "humanistički" duh? Slično se ovdje događalo i oko toga da li su Amerikanci bili na Mjesecu! Čovječe... koje ludilo. Kao da svi ljudi moraju vjerovati u neku dogmu, ili će biti brisani! (da, u cyber prostoru, u stvarnom bi bili - spaljeni) Sve više i više se razotkriva kakav je duh u koga!



Uostalom, imate i linkova gore. A ako je malo, stavit ću još! Eto, tamo stručni ljudi iznose za i protiv. Pa zašto ti želite NA SILU spriječiti sudionike podforuma Znanost da čitaju i odmjeravaju dokaze. jednih i drugih? Ili odmah u startu nisu svi jednaki? Aha... to se zove "tolerancija"! To se događa na raznim hrvatski forumima. Zato smo i napisali ovaj članak, da se vidi BIT sukoba u Sjedinjenim Državama, s prikrivenom političkom pozadinom! Na podforumima Znanost, postoji jedan duh koji kaže: "Ako nećeš pisati kako MI zamišljamo znanost - ubit ćemo te... tj. cyber ubiti - zaključati... itd.




Nije li to duh netolerancije. Koji svoje postavke i teorije (koje su ipak i samo - teorije, kod obje strane, s tim da kreacionisti mogu neke stvari bolje znanstveno posložiti i objasniti) želi nametnuti kao - dogmu? Znanost mora biti bez predrasuda!



I pitao bih urednike i vlasnike naših foruma: zašto toleriraju duh netolerancije na znanosti? I nije to od jučer? Svaki topic koji ne paše NJIHOVOJ znanosti, bez obzira na dokaze, oni žele - ubiti. Zaključati... pa čemu onda služi podforum Znanost... iskaljivanju nečije netolerancije, mržnje i gnjeva... dogmatizam... Žalosno!"

Link
Malo dugacije>Link i jos malo drugacije hopeLink pa poznato?.Link a onda korizmeno razmatranje,pitanje u 3:04 noci gospodnje u subotu.:Kako to da tako bogata i mislim brojcano najveca nasa Katolicka crkva u svijetu,ima tako malo sadrzaja na internetu u odnosu na neke znatno manje vjerske zajednice...?Gdje je sazeti nauk Katolicke crkve,(znam za katekizam,al to mi je previse za citati,ima li negdje sazeti oblik doktrine)njihov medijski centra informiranja!?Tko su Adventisti i Baptisti?
Koja je razlika izmedju njih i Katolika? Nakon sto ovo netko procita,a ima vise informacija.molim da mi ih dostavi,ili na pvt.ili u komentaru(Samo tu biljezim.tako,kao osobni dnevnik,sebi za podsjecanje)Hvala :)Ipak mislim da cu sada zaspati L.N.

Politički sukob kroz znanstvene dokaze i protudokaze, poprima dramatične razmejere. Jer se u biti radi o bitci kršćanske opcije i masonske opcije. Kršćanske opcije koja stoji na fundamentu - "Pisnao je"! A u rukama drži "znanost dokazuje"! I masonske opcije koja stoji na kamenu ispod kojeg viri zmija... a na kamenu piše "Ljudski razum odlučuje što je istina"! A u rukama im knjiga na kojoj piše " Vjerujemo u nemoguće"!

Tako stvari stoje.

Ta bitka, nije niti bezazlena, niti mala. Zahvatila je sve škole i sva sveučilišta, ušla u političke krugove nacije. Dijeli znanstvenike na ljute tabore. Kreacionisti idu od škole do škole prosvjedujući s transpararentima i dijeleći djeci knjige. Pozivajući Naciju... na probuđenje od hipnoze laži ... kako sami govore i pišu na transparanetima.
Iza ove dvije opcije, stoje i dvije moguće budućnosti svijeta i svakog čovjeka na njemu!
Ove opcije, totalno oprečne, kako glede prošlosti, još oprečnije, glede - budućnosti, uzdrmali su američku javnost zadnja dva desetljeća. A taj udarni val se širi svijetom. Kod nas u našoj Hrvatskoj, val tek dolazi. U Srbiji je snažno došao. Tamo su već prevedeni glavni naslovi iz kreacionizma. A kod nas još - NIŠTA! O je, mi smo dobri rimokatolici i u isto vrijeme (oprečno prvome) dobri sljedbenici darwinove sekte.Ma može sve kod nas... ta nismo li mi zemlja čudesa?Dakle: što znate o sukobu između uniformista (pripadnika i znanstvenih talibana darwinowe sljedbe) i kreacionista, modernog pogleda na svijet i njegov postanak. S mnoštvom dokaza...
I shvaćate li taj sukob kao politički sukob dvaju moćnih lobija i sila. Prvo u Sjedinjenim Državama, gdje su ključevi i moguće budućnosti svijeta... a onda i dalje?

I kakav je vaš stav? Link
U nas, većina ljudi nema pojma što je to KREACIONIZAM! Kad sam o tome pitao u knjižarama u centru Zagreba, trgovkinje me samo blijedo gledaju. O neeee... nije lak za nokte! Ajme, majko mila!:o

pročitajte zanimljiv site:Link

cp

Zadrži svoj dah Link Interlude Link

Daleko si Link
Link

(plakao je nad gradom,koji je toliko volioLink)

Usudiš li se tražiti VIŠE OD ŽIVOTA?
Svi ponekad patimo, i svi osjećamo BOL. Isplati li se VJEROVATI ponovo i riskirati?
Kaos. Buka. Žamor. Zažališ li nekad malo MIRA?
Bez obzira tko smo, svima nam treba LJUBAV.
Mi volimo živjeti - čak i kada mrzimo vlastite živote. Mora li SMRT biti užasavajuči svršetak?
Mržnja. Gorčina. Osveta. ... A OPROST?
Život je poput kretanja labirintom - bez mape. Može li se pronaći pravi SMISAO, ili treba čekati da smisao pronađe nas?


Udruga Više od života, Zagreb organizira niz zanimljivih i nezaboravnih multimedijskih predavanja
Link


Čudesna otkrića u drevnoj Turskoj



David Currie predavač i putopisac iz Australije

Od 16. ožujka 2011.

svake srijede, petka i subote u 19 sati

Predavanje uz simultani prijevod održavat će se u Dvorani Udruge Više od života, Antuna Bauera 2, Zagreb

David Currie je internacionalni govornik iz Melbournea u Australiji. Više je puta bio u Europi, a u Hrvatskoj drži predavanja točno dvadeset godina nakon niza velikih predavanja na Ekonomskom fakultetu u Zagrebu 1991. koja su posjetile tisuće Zagrepčana i oduševile se njima.

Svaki sat najnovije vijesti HRT:SLJEMELink
One-minute Vijesti Link
BBCLink (vrati seLink)
Glasnogovornik Vlade Edano izjavio je da je radijacija u Fukushimi čak 400 puta veća od dozvoljene.

"Kriza u Fukushimi najteža je nuklearna nesreća od Černobila. Oko 800 radnika povučeno je iz nuklearke, samo njih 50 volontera cija imena su anonimna i nitko ih nezna,ostalo je u očajničkoj borbi da pokušaju očuvati jezgre reaktora od topljenja",oni ce sigurno umrijeti od zracenja i vec su u zemlji proglaseni herojima.. piše New York Times "Japanu prijeti nuklearna katastrofa dok se podiže razina radijacije"

Dok svijet pomaže njima, Japanci pomažu Hrvatskoj: Za ambulantu donirali 30.000 eura

Japan je donirao 30.000 eura za obnovu ambulante u Mečenčanima kod Petrinje!
"Želimo zahvaliti Hrvatima na pomoći i dirljivim porukama koje šalju japanskom narodu", rekao je japanski veleposlanik u Zagrebu

Katastrofalni potres u Japanu skratio je dan na Zemlji za 1,6 mikrosekundi

u susret oluji Link

Prije sat vremena dok ovo pisem je ponovno bio potres,upravo izvjestava Branka slavica u svome izvijescu.

poslednji potres

M 6,0, u blizini istočne obale Honshu, Japan
Srijeda 16 ožujak 2011 3:52:05 UTC
Srijeda 16 ožujak 2011 12:52:05 u epicentar

Dubina : 25,00 km (15,53 MI)

(budi tuLink Link

Link Tri Little Birds -vise pjesama povezano Link
Link

(Ti me uspavajLink)
Link
Lijepo spavajte :)L.n.

(vrati seLink)

"U otkucajima jutra
mjerim bilo dana...
Smireno krvotokom
mojim rasipam
crvenu boju zivota i
ljubavi
Sretnes li me,
u osmijehu prepoznaj se..."potpis autora:Link

Link

Lijep vam dan zelim!Volim vas

.
...........................................................................
...........................................................................
...........................................................................

...Određivanje Svrhe Života
Autor: Vesna Stanković
Pitanju o svrsi života obično prilazimo sa filozofske strane, pokušavajući da dokučimo neki širi poredak stvari u Univerzumu, te ko je odlučio da mi postojimo, i sa kakvim razlogom se to dogodilo. Najkraće govoreći, ovo pitanje se svodi na „Šta ovaj Svet zaista hoće od mene?“. Obzirom na širinu postavke, istraživanja ovakvog tipa znaju da budu naporna, naročito ako se radi o čoveku koji ne gaji naklonost ka filozofiji. Možemo se baviti ovim pitanjem na ovakav način, i ne moramo. Svet, Bog, Univerzum, Priroda.. ili kako god da nazovemo taj širi poredak koji je možda uticao na naš postanak.. verovatno zna sa kojim ciljem se za to postarao, a i ako ne zna – to je njegov problem.

Za nas postoji mnogo praktičniji i svrsishodniji način, na koji je ovim pitanjem definitivno poželjno da se pozabavimo. Taj način podrazumeva istraživanje poretka koji mi jasno možemo da sagledamo, i određuje kvalitet našeg ovozemaljskog, svakodnevnog života. Baš kao što Svet/Bog/Univerzum/Priroda… ima svoje razloge iz kojih nešto čini, jednako tako i mi imamo svoje. Pronaći svrhu svog života u ovom ne-filozofskom i za nas nadasve korisnom smislu podrazumeva donošenje potpuno svesne odluke šta ćemo sa svojim životom da radimo.

Zašto je odrediti
Čak ni u ovom pragmatičnom smislu to nije jednostavan posao, i većina ljudi od njega odustaje pre nego što i počne. Međutim, ja ipak toplo preporučujem svim ljudima da odvoje svoje vreme i trud, i urade ga do kraja.

Jer, vidite… ako izbegnete da donesete svoju odluku o svrsi sopstvenog života, sve što ste zaista time izbegli je da o njoj odlučite sami. Vaš život će i dalje imati svrhu, ali će, umesto vas, o tome odlučivati neko ili nešto drugo: vaši geni, vaspitanje koje vam je usađeno dok ste bili mali.. odlučivaće vaš poslodavac, vaš životni partner, vodeća politika u vašoj zemlji.. ili bilo koji drugi dominantan faktor u vašem okruženju.

Izbegavajući da donesete svesnu odluku šta želite sa svojim životom da radite, vi ste se zapravo odlučili da se svim ovim uticajima prepuštate nesvesni – da vas nose i upravljaju vama, baš kao što se list prepušta vetru. Ako se u tom slučaju osećate dezorijentisano i nesigurno, to ne treba da vas čudi: ni jedan list ne zna gde će biti u narednom trenutku.

Listovi možda i moraju tako da žive, ali Ljudska Bića ne moraju.
Jedno Ljudsko Biće može mnogo, mnogo bolje od tog.

Koliko god da je dugotrajan i naporan za sprovođenje, vredi dovršiti ovaj posao. Za uzvrat vam nudi osećaj zadovoljstva, sigurnosti, energije, moći, slobode, i Svet kao neiscrpni izvor mogućnosti!

Pa, malo li je, na ovu skupoću?

Kako je odrediti
Na osnovu svog dosadašnjeg iskustva, smatram da je svrha življenja najbolje određena kada:

- obuhvata ono što volimo, prema čemu osećamo strast,
- miri naše želje sa našim uverenjima,
- obuhvata naše urođene talente,
- može da traje čitavog našeg života.

U nastavku ću razložiti svaku od tih stavki, i zašto mislim da ih je važno sjediniti u celinu.

Ljubav, strast… i rezultati
Razlika između „raditi nešto što voliš“ i „raditi nešto što ne voliš“ je svima vrlo dobro poznata, obzirom da ne postoji način života koji ne uključuje i bavljenje onim što ne volimo. Međutim, jako je velika razlika da li se naši dani sastoje od 90% delatnosti koje volimo i 10% onih koje ne volimo, ili od 10% onih koje volimo i 90% onih koje ne volimo. U prvom slučaju, mi delatnostima koje ne volimo samo podržavamo nešto što volimo, i osećamo zadovoljstvo i nakon rada koji ne volimo. A u drugom slučaju nam je to stil življanja, i od zadovoljstva eventualno imamo samo z.

Naprimer, ja ne volim da čistim kuću, ali volim da živim u čistoj kući, i zato to s vremena na vreme radim. Ali to je mnogo drugačije nego da sam tu aktivnost odabrala za svoj životni poziv (plaćeni ili neplaćeni), i da tako provodim veći deo svakog svog dana. Sa kuvanjem stvar već stoji drugačije, i sa tog aspekta ne bih imala ništa protiv da radim kao profesionalni kuvar (sa nekih drugih bih, pa zato to nisam).

Ako izbegnemo da odlučimo šta ćemo sa svojim životom raditi, i prepustimo da o svrsi našeg postojanja odlučuje neko drugi – velika je verovatnoća da će naši dani imati drugonavedenu raspodelu naših aktivnosti. Naš poslodavac će daleko pre odlučiti da je smisao našeg dolaženja na posao ostvarivanje njegovih životnih želja i ideja, nego ostvarivanje naših – na naše najčešće neće ni pomisliti. Naš partner, naša deca – isto tako… Za domaće i svetske političare i da ne govorim – oni čak ni ne znaju da postojimo kao bića, za njih smo samo glas na izborima i poreski obveznik.

Nema ničeg lošeg u tome ispunjavati i tuđe želje, to čak može biti i sasvim plemenita radnja… Ali, radeći nešto što ne volimo ostvarujemo mnogo slabije rezultate, nego kada radimo nešto što volimo. Kako za sebe, tako i za druge. Mnogo više možemo da postignemo, i za sebe i za druge ljude, radeći ono što volimo i prema čemu osećamo istnsku strast.

Za kretanje ljudskog bića nema boljeg goriva od strasti. Možemo racionalno odlučiti bilo šta, ali racio nas ni blizu ne pokreće tako efikasno kao što to čini strast. Postavite racionalno na jednu stranu bilo šta prema čemu osećate strast, a na drugu jednako racionalno bilo šta prema čemu je ne osećate… i pogledajte sa kakvim elanom i lakoćom se krećate prema jednoj, a sa kakvim prema drugoj od te dve pojave.

Onda uporedite koliko možete postići u deltanostima koje radite sa takvom lakoćom i elanom, u odnosu na delatnosti na koje sami sebe morate da primoravate, koje ne bude strast u vama, ili vam je čak u potpunosti gase. Neuporedivo više! Zar ne?

Osim toga, u radu koji zaista volite nemate potrebu da rasipate ogromne količine svoje energije na razne vrste primoravanja, a dobijate je nazad u najvećoj mogućoj meri; rezultati koje u takvoj vrsti rada ostvarujete vam je još više dopunjuju, i krajnji bilans vam je uvek u ogromnom plusu.

Ako svoje dane ispunite aktivnostima koje zaista volite i u kojima osećate strast – osećate da živite lako, srećno, ispunjeno, i postižete svoje maksimalne rezultate.. hodate sa osećajem da možete sve! Takođe ste time izabrali i da se dalje razvijate, jer – kada radite ono što zaista volite – sama ta aktivnost vas vuče da je unapređujete.. da idete dalje.. da postajete bolji nego što ste bili juče. Ništa od toga vam nije teško; naprotiv – osećate radost!

Da li u ovom trenutku osećate da živite tako? Osećate li strast u poslu kojim se bavite? Budi li vaš partner sa kojim ste u vezi strast u vama? Bavite li se u svoje slobodno vreme aktivnostima koje u vama bude strast? Ako se u svom danu ne bavite ničim takvim, ostaćete bez tog dragocenog goriva. Kako zaista želite da živite? Radeći ono što volite, ili radeći ono što morate? Puni elana i energije, ili životom prebijene mačke?

Ako želite ovo prvo, a ipak proživljavate ovo drugo – onda se bavite za vas pogrešnim aktivnostima. Ne živite svoje želje, nego tuđe, i te tuđe se značajno razlikuju od vaših. Pronađite svoje, i živite njih. I nemojte ni sekunde misliti da će vas to odvesti u sebičnost: možete služiti drugima i ako živite svoje želje, i to čak na jedan mnogo bolji način! Sve što treba da učinite je da se okružite ljudima čije su želje iste ili slične vašima. Takvim ljudima ćete biti od neuporedivo veće koristi, nego ovima sad. Za ove sad ste realno polovični (ili još manje od toga), i vrlo je logična stvar ako imaju česte primedbe na vas. A ljudima koji imaju želje slične vašim nedostajete. Da li zaista smatrate da je to najbolji način vašeg postojanja?

Šta ako ste, negde usput, izgubili nit onoga što uistinu volite
Šta je to što vi uistinu volite – možete promisliti relativno brzo. Međutim, ukoliko ostanete samo na tome, može se dogoditi da vam se prava svrha vašeg življenja uopšte ne ispolji kao ideja. Uvek se najbrže i najlakše setimo onih stvari koje nosimo kao sadržaj svoje svesti, a on je uglavnom formiran onim čime se najviše bavimo u svojoj svakodnevici, i pod značajnim je uticajem spoljnih socijalnih faktora na nas. Može se desiti da je ono što u svom životu zaista želite potisnuto prilično duboko u vašu podsvest dosadašnjim načinom življenja, i da u ovakvom slučaju brzog promišljanja uopšte neće ni dobiti priliku da se ispolji. Zato predlažem da za ovo istraživanje odvojite nešto više vremena, i primenite metod koji će omogućiti i vašoj podsvesti da se izrazi.

Ovaj metod o kojem ću sada pisati su na sebi primenili mnogi ljudi koji se aktivno bave ličnim razvojem, i mnogi od njih ga smatraju dovoljnim za određivanje istinske svrhe svog življenja. Ja smatram da je bolje upotpuniti ga i još ponečim (ili bar potvrditi), ali jednako smatram da je veoma dobar i svrsishodan.

Odaberite dan u kojem ćete moći da obezbedite sebi nekoliko sati samoće i potpunog mira – tako da možete biti sigurni da vas za to vreme niko i ništa sa strane neće uznemiravati. Uzmite najobičniji papir i olovku (ili ekran i tastaturu, kako više volite), sedite u miru, i počnite da ispisujete redom sve što vam pada na pamet da je u životu moguće raditi ili biti. Ispisujte stavke, najprostije, jednu ispod druge, onako kako vam padaju na pamet. Potpuno je nebitno kojim vam redosledom dolaze, i kakve su: proste ili komplikovane, smisaone ili besmislene, uzvišene ili prozaične, destruktivne ili konstruktivne, cenjene ili necenjene, da li su vam bliske ili potpuno nepojmljive… Uopšte se time nemojte baviti, kao ni time da li ste neku od njih već napisali, jer je to sve sasvim nevažno.

U početku će vam biti vrlo lako da ih ispisujete, javljaće vam se ideje takvom brzinom da ćete jedva stizati da ih zapišete. To sve dolazi iz vaše svesti.

Ali, onda će se u jednom momentu desiti zastoj, neće vam ništa dalje padati na pamet, i pomislićete da ste ispisali sve čega ste mogli da se setite. Jako je važno da tada ne odustanete, da ne počnete da radite nešto drugo, i da ne dozvolite da vam misli odlutaju na neku drugu temu. Nastavite da sedite mirno, i da se koncentrišete na pitanje „šta se još u životu može raditi ili biti“. To je momenat u kojem je prvi nivo vaše svesti rekao šta je imao, i sada želi da se bavi nečim drugim iz svog sadržaja. Sprečite ga u tome, i izdržite koliko god je potrebno, jer će vam se nakon ovog zastoja desiti novi nalet ideja.. onih iz dubljih slojeva vaše svesti i, konačno, iz podsvesti.

Pre ili kasnije, desiće vam se da osetite snažan emotivni odgovor na neku ideju koja vam se u datom momentu ispoljila. Ta stavka predstavlja istinsku svrhu vašeg življenja, ili – u svakom slučaju – siguran deo nje. Nebitno je da li se ispoljila među prvima ili među poslednjima, iz vaše svesti ili iz vaše podsvesti.. bitno je da ste na nju osetili snažan emotivni odgovor, koji je razlikuje od ostalih.

Ne mogu vam reći kakvog tipa će on biti kod vas, jer svi mi osećamo drugačije, ali i nije nužno da vam kažem – jasno ćete to prepoznati sami. Može se desiti da se ispolji kao vrlo snažna želja za tim nečim… ili kao neverovatno ushićenje… ili kao jak poriv da to nešto štitite… može se lako desiti i da se najiskrenije rasplačete kada se susretnete sa onim što ste oduvek voleli da radite ili budete, ali nikada u životu niste imali priliku za to. Različiti ljudi različito odreaguju, zavisno od sopstvene prirode, i od toga koliko su mnogo i/ili dugo bili udaljeni od onoga za šta su zaista rođeni.

Može se desiti da takav emotivni odgovor dobijete na jednu, ili na nekoliko stavki. Kako god da bude, obeležite ih i, kada jednom budete zaista završili sa ispisivanjem, razmotrite ih racionalno. Ako ih ima više od jedne, uglavnom će se raditi o istoj stvari rečenoj na različite načine, ili o različitim koje se jasno nadovezuju i upotpunjuju jedna drugu u detaljniju celinu. Kod mene je bio takav slučaj. Čak jednu od stavki na koje sam emotivno odreagovala nikako nisam mogla u tom prvom razmatranju da povežem sa drugima… međutim, uspela sam kasnije – i to više nego dobro! Takve mi je i efekte donela u život – više nego dobre! Ali o mojoj svrsi življenja, i načinu na koji sam je odredila, napisaću vam više nakon što obrazložim sve što ću pritom upotrebiti.

Kako je enciklopediju u svakom slučaju lakše čitati sa papira nego sa monitora, zaustaviću se sa današnjim pisanjem dok je još na nivou članka. O ostalim preporučljivim koracima na ovu temu pisaću u narednom.

Uradite
Postupci za istraživanje svrhe svog življenja ne zavise ni malo jedan od drugog – naprotiv. Najpoželjnije je uraditi ih odvojeno, nezavisno, i što je moguće detaljnije. A onda, samo rezultate koje smo na osnovu svakog od njih dobili treba međusobno uporediti, i pronaći vezu između njih. Čak i kada uopšte ne izgleda da je tako, ti rezultati se veoma dobro međusobno dopunjuju, i uvek ih je moguće ujediniti u jednu celinu – sadržajniju, i još preciznije oformljenu.

Stoga, ukoliko imate sve potrebne uslove za to – nema ni jednog razloga da ne primenite ovaj postupak o kojem sam danas pisala odmah sad.. pre nego što pročitate bilo šta o nekom od ostalih.

Ako ga sprovedete ispravno i dosledno, može vam se dogoditi da svoj život zarotirate i odmah, u jednom fantastičnom pravcu.

Kada mislite da je „pravo vreme“ za jednu takvu stvar!?

Crveni kriz Hr.Link
HRT:SLJEMELink
(vrati seLink)