žderancija

se najest pršuta a ne pojest masno? i tak veli naša gvozdena lady da nema zapošljavanja po ministarstvima....daaaa???? kak nema? pa evo ja znam bar 5 ljudi koji su ne tako davno dobili posao po raznim ministarsvima redom. i sad grickaju svoj kruh svagdašnji. normalno. rade ljudi. i kaj sad? ne znam jel neko dao za to ofcu, nofce il je šarmirao ministra...premijerka je ljuta ko ljuti feferon, i traži, ona zahtjeva da sve molim lijepo sjedne na svoje mjesto! kaktusu u krilo :)

gore dole po ulici??? ideš!!! ovaj intelektualni uradak još malo i drapat će nam uši sa raznih mobitela.i mi ćemo se cerekat. jer sad možemo birat. između narodnjaka koji trešte sa svih strana i tupila koje se rimuje. ali ipak svaka čast kreatorima... odavno iskreiranih bedastoča koji su to u stanju dobro naplatit. neznam samo kaj ću downloadat???biti ili ne biti, pitanje je sad?

brate ovdje, nemoš nać ništa šta bi pročito a da vrijedi. a to je valjda posljedica toga što ljudi ne čitaju. kad ne čitaju ne mogu ni pisat. kako i bi kad im je mozak krečana. onda bauljaju između depresije o opsesije. pa kad se te dvije druge spoje, milo moje totalno prošvikaju da im više ne pomažu ni male bijele. tabletice. mislili ste žemlje? ne, žemlje su se jele prije. dok smo bili mali. bake i dede su nam kupovali žemničke i onda smo ih njupali, hrskave i mirisne. sad o tome još možemo sanjat.ona mala ispod mene uvijek je imala punu žemničku neke prekrasne crvene šunke kaj joj je mater narezala na kockice, pa se s tim šepurila ko picek pred prašenje.... kasnije sam doznala da se to crveno zove pršut. eto i to je život. kad tad, sve što te zanima doznaš. pa hajde onda napišite i vi šta ste pametnog doznali u prošla 2 dana... :) vaša od srca, luda snaša :)

desilo da ste se s nekim pozdravili a htjeli ste, pa na kraju niste i nije ni on/ona ostavio/ostavila svoj broj telefona??? i onda nekak mislite da ćete opet bit te sreće da se vidite??? il mislite da ste na tren bili u božijoj milosti pa ste sreli angeleka koji sve vidi i sve zna..... čuda su moguća zar ne? a niti nebo nije tak daleko :))

Gledam blogiće kad ono sve nešt sjeta, pa jesen pa neš ti ovo i ono... ufačila vas depresija ko da vam je rođeni. Ajte malo življe, ajte malo u pozitivu!!! Pa nije sve ajme, nije sve dolje.... a šta će bit kad dođe zima??????? Ajmo curice, ajmo dječaci studenti i đaci, milicajci....!!!!!!! Živo Živo!!!

slično kao umri muški 2, nedo bog. eto potaknuta dragim personama koje su mi ostavile svoje komentare na IMP1 rekoh ja da napišem i nastavak. danas sve dobro ima nastavke :) dakle prvo moram pohvalit neke (ne sve)koji ostavljaju komentar na nešto kaj zapravo nisu ni pročitali, ili ak su pročitali nisu razmeli. možda bi im trebala garmin navigacija u lakoperom hrvatskom jeziku po sistemu di je kaj, al sumnjam da bi ih to spasilo. al ja ih zato nebum nahranila. jedan je Isus, i ispričavam mu se što ga nespretno stavljam u kontekst. al on će razumjet. griješni smo. tko nije, priča s kamenom, pa svi u čošak:)
DAKLE PRAVI IDELA MUŠKOG PRIMJERKA trebao bi biti, suosjećajan, drag, topao, nesebičan, imat smisla za humor i dobru klopu. poznavat vina i nosit se ni me briga stilom al čisto. i bit naravno, uvijek tu negdje pri ruci, sa šarfcingerom i motikom. manager u spavaćoj sobi i sretan sa svojim izborom. mene naravno :) pa sad ako nakon svega stigne biciklirat, bildat, trčat miljama i penjet se na triglav brdoglav itd.... ODLIČNO!
to je ono što se od prilike traži od nas žena, pa zakaj mi ne bi tražile od tog jačeg nazovi spola bar isto tako:)))

taj obavezno biciklira, ili diše utege u teretani...ili trči, nebrojeno km na dan.ponekad sve skupa. možda i odjednom? ako je multifunkcionalan? ali ne ljubi. nikakvo žensko ni muško ni srednje. on traži idealnu, ONU. koja će nekako stat u prenatrpani raspored dječijih aktivnosti svih muških prilika koje su prešle 30. prije mi je to bilo koma. sad mi je super. idem na salsu, dižem giru, bavim se jogom i svaki dan pročitam jedno 30 strana odlične literature. nebute vi mene isključili iz svojih jadnih muških postojanja. ja ću vas... u to ime slani štapići s kingo sladoledom od kokosa. probajte i uvijek im se vratite. nezaboravni su :)

danas mi se desio klasični primjer neždera. to je ono kad ti prisjedne pa nemoš ni da oćeš strpat nešt u usta. neću! neću da me gledaš odozgo. i mašeš mi. neću da se preseliš u fackin oblake i budeš moj anđeo čuvar. oću ! oću da odemo ko nekad, na čevape kod rubelja. na šampinjone u bučinom. hoću da smažemo skupa neku čoksu u kinu i jumbo kokice s colom. i da ne budemo tužni ko danas. i u nežderu, jer nas proždire život.....

grickam medenjake, gledam farmu sa životinjama svake vrste. najviše me fasciniraju kokoši. koje imaju samo jednog pivca. za kojeg se još provjereno ne zna kakvo mu je sexualno opredeljenje. ili je možda nesvrstan. to je nekad bilo moderno. e bubi bubi... nego da, tak danas sam si popodne lijepo skuhala zelje sa rebricima i tak, krčka mi to na šparetu kad ono zvonc na vratima. frendica. prolazila pa svratila. na kavu.i tak uđe ona kroz vrata u dnevni, kad ....jooooooo fuuuuj kaj ti to tak smrdi????!!!!! ja je gledam u čudu??? pitam ja kak misliš smrdi?? meni neugodnjak, ona se okreće i spazi na šporetu lonac, štrafta do njega, da i ima kaj vidit... normalno! jooooj pa ti kuhaš zelje!!! joooo daj otvori prozore, daj smrdiiii daj.... ne mogu disat.... mislim ja koji joj je ne?? ništ mi nije jasno. nekad davno, još u doba moje bake, kad je nekakva hrana mirisala u kući, ljudi su odma znali reč, joj kaj to fino miriši suseda, kaj to finog kuhate?? valjda im je još bilo živo doba 45te i onoga poslije kad je malo šta mirisalo malo gdje. kad se kruh kupovo na točke i mogo si bit sretan da si imo nekog muškog u kući jer je on nosio više točki. eto, muški su tad bar za nekaj služili. danas više niko ne služi za nikaj. ženske se boje mirisa kuhinje, sve steriliziraju, i uglavnom žive na relaciji parfumerija-frizeraj-shoping. a muški, još mogu poslužit na kladionicama (jel dvocjevka ili gay) ili možda u križaljkama-kao ono : vrsta homosapijensa koji je s vremenom evoluirao u kućnog ljubimca ;)e, baš smo kombinacija. možda se zato i nije baš tak lako razmnožit :))

rodila se kod mene u ranoj dobi djetinjstva kad mi ih je spremala još moja pokojna baka. ta žena je znala na poseban način od jednog običnog jela napravit pravu feštu. tako danas kad ih radim, uvijek mislim na nju. na tankoćutni miris vanilije u žutanjcima i oblake tučenog snijega. oni kao oblaci nade koji me i danas drže u životu. bako, i za tebe jedna žlica :)

uz trule vijesti pojela sam vrhnje s kruhom. razmišljala sam o njemu. prvi poraz od samog sebe i konstatacija: nisam ja kriv. brzina, pretjerano samopouzdanje i onda opet, iznenadan pad-naravno, nisam ja kriv. pretpostavljam da i sad nekud jurca. možda će se odvažiti još jednom. i ako ne uspije, uvijek se može sakriti iza svoje stare dobre-nisam ja kriv. da, nije lako nositi se sa samim sobom. nije lako odrasti. nekad nije ni korisno. ali jednom, sigurno ćeš se upitati, tko je u stvari bio kriv. dam se kladit da to nećeš bit ti :)

jedem svoj sendvić sa sirom. mislim si kako ni ementaler nije što je nekad bio. okreće se svijet. ni frendovi nisu što su nekad bili. možda i nisu bili frendovi... sad sam na raskršću i sve si mislim, kako da to riješim... ne sa sendvićem neg sa frendovima... koji također više nisu nešto. glumiti odrasle? postaje dosadno. ta svi smo djeca. ili možda neki nikad nisu ni bili pa nemaju pojma kaj je to frend? idem si napravit kakao:)

grickam kekse i gledam trenutak istine. grickat kekse je ok. gledanje istine je bez veze. ali mama koja je ponosna na sina koji ne radi a droksa se, to je vrijedno divljenja.
u nedostatku narodnih heroja mislim da je ovaj tip najbolji uzor mladim hrvatima koji kreću u život.
možda bi takve mogli i izvozit u zapadne zemlje? onda bi naša turistička zajednica mogla stavit u prospekte HRVATSKA-MALA ZEMLJA ZA VELIKU CRTU.

namočila sam grah, kupila repu.... suho meso.. zgleda mrak... sutran ću napravit ono što su radili i moji stari svake zime... repu z bažolom.... uživat ću. možda neće bit grijanja, možda će sve bit hladno, ali meni pored repe nikad ... nikad neće biti srce usamljeno.
I LOVE THAT GAME!
AND I HATE ISKRICA!
BAŠ DANAS, ONAK IZNENADA... :)

ja ću!!! izvrisnut ću načisto!! puknut ću ko ko ko kokolina na svog mornara. jer joj nije dofuro dost plina iz rusije!proklete li zemlje. razmišljam kaj bum sutra za ručak. najpametnije mi je pristavit lonac ričeta iliti domače kaše i frknut nutra malo suhoh pa ak rusi počnu strat kak nam nedaju plin, uključim struju i dok mi se kuha ručak u visokom loncu ja se ko kod visoke peći grijem na svojoj kaši i mogu onak zamislit da je, ajmo reč, otvoreni kamin u nekoj kućici u alpama bogu iza nogu. dobar tek!