silom prilika

Jutro već proteklo. Kava još na stolu, tv samo za mene, magla na ulici... jesen i zadnji dan prespavanog godišnjeg. Osvrt unazad...
Jako turbulentna godina!
Godina prevage, godina raskrižja. I sad stojim na jednom, umoran i prašnjav, zadovoljan i ne baš. Pitanja stoje neodgovorena. I koliko god iščekujem odgovor - toliko se isti sve više čini beznačajnim. Pa kažem Dosta mi! To rade slabići, kad žele i ne mogu naprijed. Ja više ne znam želim li igdje, dosta mi uistinu samo koprcanja i magle. A jesen.. jesen je tek počela!?

Osjećam... mislim... zrel sam, da mahnem šeširom i otresem prašinu baš kako to rade kauboji kad izjašu iz prerije... Po suncu, s osmjehom! :)