Mogu li prosuti riječi po stolu? Mislim da mogu.....

sam sa sobom.
pokušavaš rukama obujmiti se,
prstima opipati rebra.
nemaju učinka,
ruke, prsti,
jer obujmio si sebe.
može se naslutiti
kako bi bilo
kad bi te grlio netko drugi.
stisnuo snažnije
da u boli osjetiš želju.
ogrnut kaputom,rukom,
živiš s arterijama, nervima,
vibriraš do jagodica.
milko je rekao,
nema i ništa su druga riječ za sve.
u potpunosti i nestajanju
glumiš prisnost
glumiš
zagrljaj.

..u virtualno doba digitalne stvarnosti-nestvarnosti, čeznuti za nečim tako garage:-), poput zagrljaja, mogu samo beznadni romantičari.. ..taj sam, mea culpa..

:)

nije nikad ni bila

pa i nije mala zajebancija

..pa kad razmisliš malo, zagrliti koga, onako istinski, čvrsto i toplo, nije to mala zajebancija, kako bi to rekao Johny..

prvom prilikom
obećajem

budeš.

lijepo si ga opjevala
baš kako zaslužje
i baš mi sad dođe da zagrlim nekog čvrsto i meko

to mi je najdraže kad sam s nekim u vezi.
da me se grli.
život dam za zagrljaj.

dirnut sam
danas je divan dan

ljudi se sve više otuđuju
i gube toplinu
zagrljaj je najbrže vrati

evo ja tebe sad grlim.

kuži se to.
davno sam gledala na arteu stavili su na trg jednog lika koji grlio prolaznike.
i puno je ljudi došlo po besplatan zagrljaj

već sam dugo sam

jesi li kad zagrlio sebe?

zagrljaj je svima nužno potreban
nigdje se čovjek ne osjeća tako dobro

u zagrljaju imaš i nemaš.

najviše pišemo o onome čega nema. dakle. banalan zagrljaj.