Mogu li prosuti riječi po stolu? Mislim da mogu.....

sam sa sobom.
pokušavaš rukama obujmiti se,
prstima opipati rebra.
nemaju učinka,
ruke, prsti,
jer obujmio si sebe.
može se naslutiti
kako bi bilo
kad bi te grlio netko drugi.
stisnuo snažnije
da u boli osjetiš želju.
ogrnut kaputom,rukom,
živiš s arterijama, nervima,
vibriraš do jagodica.
milko je rekao,
nema i ništa su druga riječ za sve.
u potpunosti i nestajanju
glumiš prisnost
glumiš
zagrljaj.

najviše pišemo o onome čega nema. dakle. banalan zagrljaj.

u zagrljaju imaš i nemaš.

zagrljaj je svima nužno potreban
nigdje se čovjek ne osjeća tako dobro

jesi li kad zagrlio sebe?

već sam dugo sam

kuži se to.
davno sam gledala na arteu stavili su na trg jednog lika koji grlio prolaznike.
i puno je ljudi došlo po besplatan zagrljaj

evo ja tebe sad grlim.

ljudi se sve više otuđuju
i gube toplinu
zagrljaj je najbrže vrati

dirnut sam
danas je divan dan

to mi je najdraže kad sam s nekim u vezi.
da me se grli.
život dam za zagrljaj.

lijepo si ga opjevala
baš kako zaslužje
i baš mi sad dođe da zagrlim nekog čvrsto i meko

budeš.

prvom prilikom
obećajem

..pa kad razmisliš malo, zagrliti koga, onako istinski, čvrsto i toplo, nije to mala zajebancija, kako bi to rekao Johny..

pa i nije mala zajebancija

nije nikad ni bila

:)

..u virtualno doba digitalne stvarnosti-nestvarnosti, čeznuti za nečim tako garage:-), poput zagrljaja, mogu samo beznadni romantičari.. ..taj sam, mea culpa..