Sjecanja na Tebe...

Link

Miley Cyrus - Flowers

I can buy myself flowers
Write my name in the sand
Talk to myself for hours
Say things you don't understand
I can take myself dancing
And I can hold my own hand
Yeah, I can love me better than you can

We were good, we were gold
Kinda dream that can't be sold
We were right 'til we weren't
Built a home and watched it burn
Mm, I didn't wanna leave you
I didn't wanna lie
Started to cry but then remembered I

Bili smo jednom najbolji
o nama su price pricali
i sad kad se sjetis
htjela bi vrijeme vratiti
poslije mene su ti ladje slomile
bure i vjetrovi

Opca opasnost - jednom kad noc.

Žena može postati prijatelj muškarcu samo ovim redom:
prvo poznanica, zatim ljubavnica, pa tek onda prijatelj.
Anton Pavlovič Čehov

Žene počinju bivati duboko milosrdne tek kad su i same duboko nesrećne; u sreći su bezdušne i pustoglave, sasvim obratno od muškarca, koji je dobar samo kad je srećan.
— Jovan Dučić

:)

Dame biraju. O, još kako… I uglavnom izaberu barabe.
— Đorđe Balašević


Istina ..

Ma, uzalud… Uz život se ne prilaže uputstvo za upotrebu i svako to odredi kako ume: zanemi tamo gde bi drugi viknuo, nasmeje se gde bi drugi zaplakao, uvredi se tamo gde bi se drugi obradovao… Uđe u pogrešan vagon, siđe stanicu pre ili kasnije… Pokoleba se, samo prebaci veslo iz ruke u ruku, a struja ga odnese presudno dalje, odredi drugo mesto gde će pristati.
— Đorđe Balašević

Jelena Rozga - Moderna zena

Tu i tamo ja jos zazmirim
Al' kojesta ja jos vidim
Nisam gluha, ni slijepa
I svima sam lijepa

Ja sam pristala da se provedes
Tu i tamo da neku zavedes
Kao moderna zena
Znam to muskarcu treba

Diplomirala sam probleme
Izbjegavala svadje i scene
Jer prezivi zena
Samo kada je sebi vjerna

Ti bi mijenjao me za neku mladju
Takve k'o ja, rijetko se nadju
Al' necu, necu ne
Da me jadnice zale

Ja sam igrala fer, fer i posteno
Tebi je sve, sve dopusteno
Al' to je, to je, to je
Nasljedna crta

Al' da ispadnem zrtva
Necu ziva, ni mrtva
Zena k'o ja se snadje
Jos umije i zna da zavede mladje

Izvana lijep, iznutra sirovina
Krivotvorila te sudbina
K'o lijep si eksponat
Ne diraj, bjezi odmah

Jos bih presla i preko toga
Sto si joj dao pola moga
Al' zivot bas cijeli
Zar sa njom da dijelim

Bog je stvaran i uslisava molitve ..
Samo ako je iskreno od srca ..

Pazi šta želiš, možda ti se i ostvari.

Prije dvadeset godina - neko vrijeme nakon razvoda.

Kleknuo sam i tiho se pomolio

Boze - nek bude zena ...

Dvadeset godina poslije ..

Ta milost nema granicu ..

Kroz život srećemo veliki broj ljudi, zaljubljujemo se u njih, i većina probudi samo strast i neku vrstu kratke i, po nas, varljive opsednutosti pod lažnim utiskom da su savršeni, ali samo jedna uspe da objedini sve to u onu najlepšu reč – ljubav.

Ta osoba nas ili odmah parališe ili strpljivo kupuje, skida sloj po sloj velova tajni, postaje prijatan i neophodan sagovornik u ćutanju, razlog naše budnosti dok spava kraj nas. Čini da se osećamo boljim osobama, a sve to samo zato što je tu, što smo bili toliko prisebni i svesni da je poznamo u skupini istih kao neku drugačiju. Možda ona ili on i nije bila sve što smo sanjali, ali će postati sve ono što ćemo želeti.

Ali!

Koliko smo, u stvari, spremni za ovakvu ljubavnu priču? Želja postoji. Ljubav postoji. A odricanje, menjanje sebe pod ovim mislim na menjanje svojih nedostataka, ustupci i ono što nekima najteže pada – poverenje? Koliko nas je spremno za sve ove korake?

Biću subjektivan – ja jesam!
tekst Pazi šta želiš, možda ti se i ostvari

Volim kada si ozbiljna kada prođeš rukom kroz kosu, kada ti prođem rukom kroz kosu, kada te poljubim i kada me poljubiš, onako, iz čista mira

Ako sa jedne strane imamo nekoga koga volimo svom jačinom svog bića, a sa druge naše gadne karakterne osobine i navike, stvar je jasna – menjajmo se!

Svaka promena nabolje je plus za dalji život, na prvom mestu zbog nas samih. Nema mesta onome: Da me voli, prihvatio/la bi me takvu kakav/va jesam. To je samo opravdanje za našu slabost ili narcisoidnost.

Prilagoditi se nekome ne znači nužno i izgubiti sebe ,dođavola, niko nam neće seći ruku i prišivati tuđu, to je samo preoblikovanje koje je neophodno da biste imali bolji odnos sa partnerom. Naravno, pod pretpostavkom da to želite. U suprotnom, nema svrhe da radite nešto što nijedno od vas dvoje ne bi učinilo srećnim.

Dalje, postoje osobe koje imaju strah od vezivanja. Sa njima morate polako, kao sa detetom. Sticanje poverenja gradi se spontano, obazrivo i sa mnogo, mnogo strpljenja.

Ne morate nekome dati čitav svoj istorijat na dlanu, samo ga pustite da od trenutka kada uđe u vaš život i postane deo njega. Sve ono najbolje u nama ispliva na površinu, samo od sebe. U ljubavi, barem onoj pravoj, pogotovu.

Biće teško, ponekada ćete se mrzeti, kopaćete oči jedno drugome, terati tu osobu od sebe, možda je čak i povređivati, ali vremenom sve dolazi na svoje. Samo treba odagnati taj strah. Onaj ko kaže da se ne plaši, laže. Strah je uvek tu, samo je bitno da li vas on jača ili čini slabijim.

Možda ta osoba neće biti sve ono što ste sanjali, ali, sasvim sigurno, postaće sve ono što ćete želeti za sebe.

Pazi šta želiš, možda ti se i ostvari”. Ja znam šta želim. I neću da vas lažem – plašim se. Kockam se sa svojim emocijama, ali idem glavom kroz zid. Neka se samo ostvari…

Stevica Svetozar Rajčetić je rođen u pravim godinama, ali u pogrešno vreme. Za sebe tvrdi da je savršeno nesavršenstvo i potpuna negacija onoga kakvim ga ljudi vide. Živi u Beogradu, ali je duhovno uvek u Novom Sadu i možete videti njegovu siluetu kako sedi na zidinama Petrovaradina, zamišljeno gleda ka mostovima na Dunavu… Njegova poruka čitateljima i svim prijateljima glasi In vino veritas.

wannabe magazin - copy paste

Tako je proslo dvadeset godina ..
Vrijeme je za "novu " molitvu ..
Kleknuti i od srca izmoliti ..
Samo se moram odluciti ..
Sto to zelim za narednih dvadeset ...