*Babinjak*

Kad čuješ lošu vijest….na što prvo pomisliš? Koga?
-Prije dosta godina…napipala sam kvržicu. Povjerila sam se prijateljici…a ona je digla toliko panike oko toga…da sam tek, povodom njenog ponošanja…smrtno uplašila. Znate…ona vam je od onih…koje sve mogu, znaju kako i ne zastaju nikad…ni da predahnu. Ovo kažem sve …apsolutno pozitivno.
Tako je ona odmah nazvala nekog svog frenda kirurga i zamolila ga da me hitno primi zbog te kvržice.
Punkcija nije pokazala ništa opasno. Fibroadenom…s kojim, kažu, žene žive i odžive život.
Prošlo je tome dosta godina…a prije par mjeseci…napipala sam još nekoliko..manjih. Ok…nije uopće kul ta spoznaja…al na pregled sam otišla puno mirnija…i uopće ni malo zabrinuta.

Nalaze šalju tvom doktoru..ili tebi doma, ako je sve ok. U protivnom te zovu da dođeš.
Zvali su me.

Ništa nisam slušala…ništa nisam čula….samo sam kimala glavom. Uopće se ne mogu tim problemom sada baviti. Ne uklapa mi se u život. Ne zanima me.
Što bude – bit će.
Na papiriću je pisao redoslijedobavljanja pretraga…i ja sam bila poslušna. Sve sam obavila.
Najzad…nalazi su stigli…doma.

Dobro je….preživjet ću.

Olga je skuhala kavu….i rekla mi da sam bezobrazna.
-Zakaj Olgice?
:Nisi bila kod mene već mjesecima.
-Dolazim.

Trenutno život u raskoraku..između želja, mogućnosti..prilika i neprilika….radi mi apstraktnu konfuziju u glavi. Zaboravila sam i na alternativu….koju toliko volim…koja me smiruje….koja me veseli. Možda sam zato zaboravila i na Olgu.

Mazila sam njenog umiljatog psa…dok sam joj objašnjavala da joj imam i nemam ništa za ispričati. Istovremeno sam prazna..i predozirana svime. Dok sam smišljala suvisle rečenice u kojima bih barem bila…uljudan sugovornik, Olga je petljala nešto s rukama. S nečim u rukama…na što uopće nisam obraćala pažnju.

-Pam..? Tko ti nudi brak? …potpuno ozbiljno uputi pogled ravno kroz moje oči.
:Ha?....Otkud tebi to? – pogledam neke stare..istrošene karte..sa izblijedjelim slikama.
-Pitala sam te nešto? – ozbiljno ona…
: Ne bih o tome Olga….
-Dobro, nemoj…ali samo da ti kažem….oboje imate karmu na emocijama! Nanosit ćete si bol stalno!
(već smo počeli…pomislim)
:Olga…ja mislim da ja imam nekakav poremećaj….u jednom trenutku ponese me takva euforija…idealizam..volja…elan…..a već u slijedećem…sve rušim. Gazim…uništavam i zamatam se u crnilo!
-Ha……a znaš zašto? – nasmije se ona.
:Zašto? – pitam kao da će mi upravo dati eliksir ozdravljenja.
-Zato jer si jebeno tvrdoglava i ne živiš ono što jesi…nego ideš protiv sebe. Samu sebe uništavaš…i odbacuješ ono što ti je suđeno!!!
: A kaj mi je to…molim te, suđeno???
-Vjera!!
:Kakva vjera? U Boga misliš? …Daj nemoj me klat sad s tim….
- Ne…ludo jedna….vjera u sebe!!!!
:Vjera u sebe??? Pa da nemam vjere u sebe…ne bih bila tu!!!
-Jok. Tebe situacije natjeraju da se iščupaš…..ali u međuvremenu i dalje se ne usudiš slijediti svoj put!

Mislim da mi je ..prvi put u životu Olga sada išla tako na živce…da bih joj najradije opsovala nešto. Bla bla….floskule. Ako mi imaš nešto jako bitno za reći…reci mi….a ne te fore: ne slijediš svoj put!...
Tko uopće slijedi svoj put?...Tko uopće zna svoj put? Danas jesi, sutra nisi!

…slijediš svoj put…..bla. hjoj….ne seri.

-I još nešto ću ti reći, razboljet ćeš se. Treba li ti još jedan težak udarac po glavi….pa da počneš koračati prema tamo, kamo trebaš?

Hm…to me malo zaskočilo. Nije mene strah smrti….ali boleštine…jbt…nemam ja volje bit bolesna.
-A što ako se netko tvoj teško razboli?...hoćeš li se onda napokon usuditi pokazati što možeš!?
:Ha? ….Kak to misliš?
-Tako kako sam rekla. Ti ne koristiš ono što ti je dato….uništavaš se.
:Daj Olga….jebote….kaj mi je dato? O čemu pričaš?.....Izluđuješ me tim zagonetkama. Živim kao i svi ostali…snalazim se…imam želje….imam tu i tamo neku viziju…i to je to. ..!!!
-Koju viziju imaš? – kao da je bitch dočekala da to kažem.
:Pa…imam viziju! – odvratim…pokušavajući glumiti tajnovitost.
-Reci! Što je tvoja vizija? –uporno
: Pa….moja vizija je…..da…recimo, ….ne znam…evo, ostarim. I budem stara. Zar to nije ..danas…skoro pa nedostižna vizija!?
-TO je tvoja vizija? …Misliš da si se rodila…kako bi ostarjela? … Kako originalno! – podsmjehne se.
: Pa za sad mi je to vizija. – opravdam se….
-Pam….što je tvoja vizija?

Zapravo sam se užasno uzrujala. Onog psa sam toliko grčevito stiskala..da me lagano ugrizao u znak da prestanem.
Ja…naime…uopće nisam imala odgovor. Ja ga…zapravo…nikad nisam ni potražila. O bože….jesam li ikad imala…viziju!? (a da nije bila glupa…poput ostarjeti)..???
Što ako se razboli netko moj….zato jer nemam viziju?
U najboljem slučaju….razboljet ću se sama….! Ok…to mogu podnjeti. Moja odgovornost.

Malo sam zastala…prestala kopati misli…i ideje….dok me Olga zabrinuto promatrala.
-Sjeti se što te guralo…vuklo naprijed….a nije bilo uobičajeno? Ono..kad si jednostavno znala da je to TO! … Prisjeti se….otkrit ćeš!
-Evo…na što si prvo pomislila sada?

Zapravo…nisam joj mogla odgovoriti na to pitanje. Bilo je totalno glupo…njoj reći na što sam pomislila. ….
Ali…pomislila sam upravo na nešto…zbog čega danas ovdje tipkam. Na MeduDebelog!
Zaista ne znam Medo….zašto te nisam podnosila. Uopće nemam razlog….a znam da se vuče još od prije nekoliko godina.
Zapravo….mislim da me smetala tvoja bolest.
I ja sam na to pomislila…prvo. Nemam pojma kakve to ima veze…ali možda otkrijem. Znam samo…da sam definitivno, bez opravdanog razloga bila ohola prema tebi….samo zato, jer si pisao o svojoj bolesti.
Oprosti!
Kasnije tek….raspoznala sam karaktere, koji zaista zaslužuju prijezir…ali ti to nipošto nisi. I dobro pišeš. Čitam te, uvijek.
Eto…nemam viziju…ali barem znam što volim.
Pisati.
Čitati riječi, koje ljudi znaju prenijeti s emocijom. Onom ljudskom…ne nacifranom…ne pretencioznom…već pitkom, čistom…nevinom.

e, Pam, sitila sam se Eldin H....

http://www.youtube.com/watch?v=bD4mnFCOgoA

ojla Ema....našla sam!!! ... Zapravo..pretpostavila sam da je ta:))

e da...još sam nešto razmišljala....poklonila bih svoj nick!

ako netko želi....

he he, navlakuša .. za Mr. Bonda ;p

ma nije....dosadila mi pam! .... čituckala malo danas blogove i komentare...i mislim si: ajmeeee....koliko mene NE zanima sve ono što ovdje bude često tema.

nepoklanjaj nick...jedna je Pam.. :)

niki...aj da tebi dam Pam! hoćeš?

ti si uvijek bio fin prema meni...i gospodin. Bit ćeš 'najbolje' ruke za dat Pam :) ha?

dobro..ne znam kaj će ti ženski nick....al' ak misliš da imaš..recimo pms...ulogiraš se. ahahhahaha

sad se sjetih....jednom mi je Pamelu čuvao fors....godinu dana! hehhehe...idem njega pitat:)

mogu ga jedino čuvati...za tebe...

učinio bi to?

evo...poslala sam forsu poruku....nadam se da je online. .... Tako više neću dolaziti u napast da se ulogiravam.

ili ako me baš baš....potjera....e pa platila bum premium. :) al' sumnjam.

nema ga. niki...oš pam?

učinio bih.tebi bih. :)

srce si! .... moj mail imaš....javim se...ako poželim opet pam. ...e...a jel možeš ti promijnit pass?

u tome je poanta. da promijeniš pass...da ne dođem u napast...

ok pam..

ok...kad se odlogiram.....pošaljem ti pass...a ti ga promijeni i ...baci ključ. Hehehhehe

Eto ljudeki moji iz kutije......pass je proslijeđen nikiju! ... Ima sve moje dozvole koristiti moj nick...i promijeniti lozinku. Želim samo reći: moje borbe nisu nikad bile ovdje....ma što 'neki' mislili. Nisam dirala 'vaše' frajerčiće....niti tračala na 'pvt'. ... Imam duplića...koji su služili za dopisivanje s 'posebnima' da ostali ne vide da sam tu. ...No...njima odvano ne znam passworde....tak da....od prvog dana....jedino sam s Pam ovdje. ... Uživajte....i ostanite u VIRTUALI. Reala nije za blog. Ljubi vas Pam!

:)
safe journey to a better future :)

teatar apsurda, sorry pam!

(odličan je blog, ti fakat znaš pisati,
ali za nas lijenčine od ovog bi bilo
bar 2 bloga :). pozzz

tek sad vidio komentare-probaj naći nekoga
tko plaća premium da bi pisao na blogu. ciao

Kad nešto razumijem, bude mi jednostavnije nositi....Mislim na prošlost. Nisam shvaćao; zašto?! Sretno, ili ribički: Bistro!

ne komentiram na tvom blogu, jako dugo, ali danas budem, zbog Mede
ako je isprika samo forme radi i iz nekih razloga koji nemaju veze s njim, nije ok, ali svakom na njegovu dušu, pa i fejk isprike
a ako si mu se ispričala i privatnom porukom, povlačim gore napisano