'zdola

...kuhano vinčeko....s klinčekima :))
jeeeej!!

imam paaaaaaaaaauzu....

e da
i ANERAK je krasna žena i frendica!!!

Kaj još? aha,...delam više no ikad....i imam manje love no ikad. Kak' to?
Kad nemam love.....prebaci me na PMS. Lova me smiruje.
Bez love sam....žiFčana!!

Dobila sam (još jednu) ponudu za brak!
Kae tim ljudima....el oni zbilja misle da bi im bil dobar potez imat mene za ženu!?? Čoeče...
to sve lakomisleno,...ono..kao..bit će med i mlijeko.
Nea šanse!
Ne bih im ni 'dala' redovito...a di je još kvocanje, ispadi...scene...prepiranje...i to???
Svašta.

brrrr....miriši na snijeg

Uredi zapis

27.11.2014. u 15:38   |   Komentari: 17   |   Dodaj komentar

XXL ljubav

…zapravo…kad se zaista odmakneš od 'nickova' i samo čitaš tekstove…misli nečije…puno lakše možeš postići razumijevanje. Tako je i u govornoj komunikaciji. Mnogi od nas..zaborave…'slušati'.
Eh sad….zakaj to velim? Zato kaj…mogu razumjeti 'racionalni' uvid u nekaj kaj je meni trenutno apstraktno. Neki dan sam započela temu…tj. Bacila osvrt..a poslije me svladao umor… Vi ste nastavili…pa sam vas čitala.

Na kraju…vega je opet donijela korektan zaključak. O ljubavi se piše, govori…pjeva….od kad je čovjeka, vrlo individualno….pa tako i ja o svojoj.

Meija, htjela bih ti približiti moje osobno iskustvo 'velike' ljubavi…i nadam se da ću to riječima uspjeti…ma koliko ono osobno bilo.
Dakle….za nekoga, tko vrlo bjesomučno analizira stvari, kopa i ruje…traži, zahtjeva i očekuje logiku….najgore je kad mu se dogodi ta 'apstrakcija' koja je daaaaaleko izvan svih tih utabanih i tako 'pametnih' šablona. To je onda muka.

Kao mlada nisam imala 'velike' ljubavi. Imala sam zaljubljivanja….a onda sam se udala…onako…racionalno, logički i po preporuci. Dok sam bila u braku, svih sedam godina….iako je on bio užasno naporan (brak)…nisam uopće razmišljala o 'ljubavi'. Ni velikoj ni maloj. Bavila sam se logikom, kompromisima…i koječime…iz grupacije socioloških odnosa…gdje sam uglavnom tražila fair play odnos.
S te strane…vas, koji ste u dugim vezama, odnosima, brakovima…razumijem…i razumijem racionalizaciju. Dapače.
No, mi…koji smo uglavnom solo…naši perceptori su nešto izoštreniji…osjetljiviji….jer mi se u ovim godinama nastojimo ponašati zrelo, odgovorno i mudro….pa pilimo i po detaljima…sve da ne pogriješimo ili krivo procijenimo. Zašto je bitno krivo NE procijeniti. Zato jer u ovim 'zrelim' godinama….osim okoline…nemreš sebi opravdati 'glupost'.

I onda ti se dogodi ta 'apstrakcija'.
Ti nemaš pojma kako, zašto ni kada….ali kužiš da nisi svoja. On…taj netko…je samom svojom pojavom, postojanjem…ne znam čime…izazvao transformaciju svih tvojih tjelesnih stanica bokte…. I zato kaj ti se to odjednom događa….ti se čudiš samoj sebi…kako uopće nemaš kontrolu nad tim…a i nisi nešto pametna.
Ok..prvo to nazoveš zaljubljenošću….pa strašću….a onda shvatiš da ne prolazi.

I dok te čitav znani svijet naziva 'zmajem'…pred njim ti na očigled vidiš..kako si glupa za popizdit. On tako ima stila….on te mota oko malog prsta…on može zatražiti tvoje oko…ti čupaš oba.
On kaže riječ….ti doživiš multiorgazam….njegovo ime je najljepše i najzvučnije na svijetu. Čak i svi oni…koji se tako zovu…ne zaslužuju to ime..jer samo njemu stoji. A tek kad se pojavi na zaslonu tvog ekrana!!...
Pa kažeš sebi: Ok…nisi normalna..i ne ponašaš se racionalno…i onda čvrsto odlućiš reći ili postupiti uobičajeno, pametno…i iz nekog prokletog razloga učiniš suprotno. I ne vjeruješ. Sve više uviđaš da samu sebe ne bi podnosila takvu…zapravo se i ne podnosiš…i pokušavaš isplivati…povratiti dostojanstvo, stav i bar nešto mozga…ali ne ide. Taj proces te zakopava u sve dublje rušenje samopoštovanja…i ti se predaješ…iako se iz petnih žila boriš da ostaneš 'normalna'.
A onda te on pogleda…i ti osjetiš takav smiraj…bonacu u duši…mir od svih tih oluja, koje te gaze i uznemiravaju zbog 'ljubavi'….pa kao narkoman…nakon ušlagiravanja…navlačiš se na još. I još. I dolaziš..i juriš…svaki put po još.

Nakon kaj shvatiš…da on ima stila…ali ne i 'ljubavi'…posebno ne takve, kao tvoja….prema tebi…počneš se osjećati još mizernije. Pa opet racio pokušava spasiti te od sebe same…i govori ti: Heeej….zoveš samo ti. On ne zove. Hej…viđate se samo kad njemu to paše!...Hej..on te ne želi upoznati s ni jednim svojim prijateljem. Hej, zaboravio ti je čestitati..a kamo li doći na tvoj rođendan..o kojem trubiš već 20 dana! Hej….on te NE VOLI, on te koristi.

Tada….kao, čvrsto odlučiš vratiti onog Zmaja, koji si inače…i poslati uvaženog u rodni kraj.
Ali on pošalje sms da te želi…..i ?...Kaj napraviš? Odjuriš k njemu.

On u snu prdne da se zemlja strese…..a ti se nasmiješiš..i zaista, majkemi…pomisliš :kako slatko!!! Zagrliš ga i prviješ se bliže uz njega…jer. Je….jebote…prdnuo!!!

Budiš se i osjećaš se šugavo….jer podsvijest ti viče….urla..ukazuje i govori…Ti razumiješ svaku riječ….ali ta, 'viša sila'…zvana ljubav…ne dozvoljava ti da se spasiš.

Kako? Kako si pomoći?
Svatko ima svoje metode. Meni pomaže 'pad u očima'. …Ali zar nakon svega i dalje ne pada!?..Koji je to kiki!?? Počneš frendicama..pa i samoj sebi…govoriti na glas..ponavljati 'njegove grijehe'…i kako te 'iskorištava'…i misliš da će…ako dovoljno puta ponoviš…napokon prestati ta muka..i ti ćeš se podići s koljena…okrenuti leđa i pokazati srednji prstić toj 'ljubavi'.

Možeš se boriti s dvostruko većima, jačima…lukavijima….ali sa sobom…ajme…tad umireš 800 puta dnevno. U mukama.

Moja 'velika ljubav' zaista ima stila. Srećom po mene. Možda je shvatio da si ne mogu pomoći sama…pa mi je nakon dvogodišnje muke priuštio sAm taj trenutak…pada u očima. Dozvolio mi je da mi se zgadi….kako bi me oslobodio tog sranja…koje me unakazilo.

Sad ga mogu 'voljeti' kao osobu, čovjeka…nekog 'tamo'…..mirno, spokojno i lako….poput lahora….ali napokon ponovo biti 'zmaj'….

Zmaj…koji može voljeti i nekog drugog…ali puno manje, lakše i podnošljivije. Nekoga…tko ljubi tlo po kojem hodam….nekoga…čiji me prdac fakat….ne veseli!!!

Ps. Sorkač za tipfelere…umorna sam ko pas :/

Uredi zapis

24.11.2014. u 21:03   |   Editirano: 24.11.2014. u 21:04   |   Komentari: 33   |   Dodaj komentar

školjka......

Link

…e ono….kad god me nekaj u životu zgađalo u emotivnom smislu, ajme…ja sam prekopala cijelu dušu i svašta dovukla na površinu. Tak sam ja sebi tražila i nalazila odgovore. Poslije mi je jedna sociologinja rekla…najgori su stresovi i šokovi emocionalne prirode…jer mi svi…po rođenju..strahujemo od napuštanja.

Meni to bilo glupo. Uopće ne strahujem od napuštanja. No, poslije sam skužila poveznicu, napuštanje/prihvaćanje. Neki iz tog straha….ne ulaze u dublje emotivne odnose…neki ih kompliciraju…a neki prožive malu smrt kad im se raspadne emotivni odnos.

U toj trećoj skupini sam ja. Ne strahujem..ne razmišljam …ali kad se dogodi…onda imam dramu.
Evo…nadomak 40-oj….nadolazim polako..
Uskoro ću 37….i do sada sam već naučila neke stvari:

- NIKAD biti u vezi s muškarcem kojeg jako voliš.
- Uvijek izabrati onog koji tebe voli jako.
- MORA poštivati tvoju osobnost, voljeti tvoj duh, uživati u tvom tijelu i obožavati što govoriš.
- NE SMIJE mu , kad si ti u pitanju, biti žao vremena, novaca, emocija, strpljenja, razumijevanja, podrške i zaštite.
Ako imaš sreće….naći takvog muškarca….a da ga ne voliš jako…možeš imati vrlo lijepu i ugodnu vezu.

SVE ostalo je sranje.
Osim strasti….koju bih ja prikladnije nazvala 'izgaranje'…..u kojoj oboje…kao ludujete jedno za drugim i mislite da je to ljubav…pa tako sve dok izgorite. Netko prije, netko kasnije.

Ima i onih…što ih stvarno smrt rastavi. Ovi kaj se kuže u astrologiju će potvrditi da postoje 'trajni' odnosi. Imala sam ja u familiji takve….koje je smrt razdvojila….a u međuvremenu..od mladosti do smrti…jedno se fino i vrlo razmetno iživljavalo na drugome. Neš ti… Zamisli da ti takvo što traje.

Zato treba biti s muškarcem koji te obožava…kojeg usrećuje sve što ti činiš…pa je prema tebi zato predivan….jer te voli…..a 'jako' voljeti možeš nekog drugog….dok sjediš u stolici za ljuljanje i piješ topli čaj…i zamišljaš se u njegovu zagrljaju. Mašta nema granica…..tamo je ljubav slobodna…uzvraćena i jako ugodna.
U stvarnosti…kad si u vezi s muškarcem kojeg jako voliš…svakim danom….sve više i više gubi interes za tebe….jer ZNA da te jednostavno IMA…a to nije fora.
I eto ti drame napuštanja….bla bla…

Mudrije žene su mi to već govorile…ali nisam razumjela. Danas mi je jasno….jer je lakše, ljepše i ugodnije…imati SVU pažnju….nego SVU davati ….u vjetar!!

Uredi zapis

22.11.2014. u 19:56   |   Komentari: 20   |   Dodaj komentar

nego....čula sam da se ovdje tracha....

...ma rekoh...nemoguće!!!

jer ak je to IN...e ja bih zdušno nekog otračala.

sebe. i njega isto.

evo...majkemi...da mi nije neugodno tračat...sad bih svima rekla kakva sam glupača (čitaj drolja) bila nedavno.
Ono...on me nazove...i ja dođem...i poševimo se..i ja odem.

A tek on što je droljast?? ...Još gore. Ja bar nekad i odbijem...i neda mi se....a on uvijek.. Isto...nazovem...on dođe..poševimo se i on ode. Svaki put.

psmtr


ps. Jesmo mi sad promiskuitetni? Kaj se dobije za to?

Uredi zapis

19.11.2014. u 21:06   |   Komentari: 56   |   Dodaj komentar

samo....

....nisam stigla prije, pa bih sad....iako...znaaaaam da kvarim atmosferu bloga...no imam objavu...koju moram napisat.
Jbg. ja za to svoje 'moram napisat misao' imam blog od 2003.

dakle:

ZAMIJENIT ću te BOLJIM!!!!

a ti se sjeti tog adrenalina nestajanja, neobvezivanja....i 'ja još uvijek kao momak živim'....kad stisne prostata...pa malo tlakić...pa hercić...pa probavni zatvor...pa depra...pa kad stigne i 60-ta.....a ti bi...no djevojkama se želudac okreće na pomisao na to s tobom!!!

Obećajem...voljela bum te....al' sretna bum bila s nekim tko je TU . Uz mene. Sa mnom. I kome je to čast i sreća.

Belj.


i tak...

(novo ima to da sam udomila još jednu macu) jeeeee

Uredi zapis

18.11.2014. u 19:51   |   Komentari: 15   |   Dodaj komentar

idu dani...idu godine....

...dakle...prvo mi nije radilo par slova na tipkovnici...da bi odjednom prestala raditi SVA. Evo...sad sam i to nekako riješila.
Nego...ajme...fešte, rođendani..slavlja..ovo, ono...
spavala sam dan i pol. U komadu. S dvije ili tri piš-pauze.

Nije to sve...nego sam se naslušala i cajki..narodnjaka..ili kako već oč'te.

Svidjela mi se dva-tri stiha.
Pa kaže: Neke ptice nikad ne polete...
Cijeli život, čekaju na to....
I ja tako...čekam tvoju ljubav...
Čekam, al' mi nije suđeno..

eto...ta mi bila tužna. Baš baš.

No..očito...uz ptice, koje nikad ne polete...imamo i konje koji nisu za jahanje.

Ptica..koja nikad ne poleti..bi bila pingvin....a konj kojeg se ne smije jahat je ili premlad ili prestar.
Tako sam i ja pingvin...a ni on nije mlad.

No..za ljubav ionako nisam raspoložena.
Znate ono kad vam umre voljena osoba pa vam nedaju da je vidite mrtvu....da vam ne ostane u sjećanju ona 'slika'...već onakva, kakvom ste je pamtili.
E tako je meni...ja sam vidjela svoju ljubav 'mrtvu'...i sad mi stalno pred očima.

i kaj još?
E da...slomila sam ruku.

Jednom će sve biti u ravnoteži. Kad-tad.
(ovo je najoptimističnije kaj sam ikad rekla na blogu) majkemi.

Uredi zapis

17.11.2014. u 22:35   |   Komentari: 46   |   Dodaj komentar

V.I.P.

''Možda ti za mjesec-dva upoznaš nekog zanimljivog!''

Trebala sam reći da sam, do sada, u životu upoznala masu zanimljivih ljudi, ali nikoga kao tebe!!! I da će tako i ostati!!!

…nah…

Recite mi kada…i kako…muškarac počne vjerovati ženi? Kad i kako…se prepusti?

Uredi zapis

11.11.2014. u 18:51   |   Komentari: 96   |   Dodaj komentar

ples..glazba...emocije..

Link

kliknula sam link dame pik....i zamislila se u lepršavoj crvenoj haljini...
a to me pak podsjetilo...na ovaj gore spot....za koji sam rekla, kad sam ga prvi put vidjela, da bih ovakvim plesom..opisala 'vođenje ljubavi'...

a damin večerašnji izbor...bio bi strastveni seks.

;)

Uredi zapis

10.11.2014. u 20:47   |   Editirano: 10.11.2014. u 20:48   |   Komentari: 14   |   Dodaj komentar

čudovište iz podzemne garaže....

…zaista sam se prebacila na vegetativni pogon, na rezervoar slabih, usput prikupljenih viškova, dovoljno dugo čuvanih…da je njihova vrijednost upitna po roku trajanja. Jednom rječju: preumorna.
Neuroni su mi održavali onaj jednostavni sustav samoodržavanja: diši, kreći se, šaltaj prva-druga, kočnica, kvačilo. I to je bilo sve.

Ulazimo u garažu…polupraznu…i lako nalazim parkirno mjesto. Hvala bogu, pomislim, jer nisam sposobna za traženje i manevriranje ovako iscrpljena.
-Čekat ću te u autu..molim te požuri jer samo želim doći kući napokon! – s pola glasa iznemoglo zamolim malca da si ode sam potražiti tu knjigu, koju treba.

Spustila sam prozor…i paleći cigaretu…pogledom ga ispratim do lifta. 'Samo nek' požuri' ..pomislim. Ispuhujući dim cigarete…razmišljala sam o boli, koju osjećam u nogama. Poput olovnog vojnika, pod olovnim oklopom, koji je upravo pri kraju bitke …neke s neke ledine, iz pitajboga kojeg stoljeća…koji je upravo pola dana mahao olovnim mačem u rukama…
Tako sam se osjećala.

Dvoumila sam se oko izbacivanja opuška kroz prozor i gašenja u auto-pepeljari. Možda bi pobijedila ona prva opcija…da upravo nije naišao neki lik u radnom odijelu, koji metlom i lopaticom skuplja…upravo opuške po garaži.
Zasramim se vlastite dileme..pa ugasim cigaretu u pepeljari.

-Čekate nekoga? – uplaši me njegovo pitanje..jer nisam ni primjetila kad se stvorio kraj moje šajbe.
:Da…da..ovaj…čekam! – Kaj te briga…mislim si…i osjećam se glupo kaj uopće odgovaram na pitanje.
-Hoćete da se zamijenimo? – nasmije se.
:Ha?...Ne razumijem…. – fakat zazujim.
-Pa evo…vi počistite garažu, a ja ću čekati umjesto vas!

Koji si ti sad frik…misliš da si zabavan?...umor me u hipu prebaci na netrpeljivost….ali ipak, pristojno odglumim neki ljubazni 'ha ha'!

U nekom slijedećem trenutku vidjela sam kako mete pored nekih parkiranih automobila…daleko od mene. U tom trenutku…imala sam osjećaj da čekam već satima…da neću izdržati do doma, do svoje kade i kreveta….a i pokušavala sam pratiti neku radio-pitalicu…no mozak mi je spao na par neurona….i to je bilo prezahtjevno očekivati od mene u tom trenutku.

-Vozi!!! Samo molim te upali taj auto i vozi!!! – odjednom se uzrujano pored mene, u autu, stvori malac.
:Kaaaa….d… si ti stigao??? – zbunim se.
-Aj' samo vozi!!!

Podsjetilo me to na scenu iz filma. Kao da sam ga čekala da opljačka banku…pa sad, kad je sjeo u auto…moramo brzo pobjeći.

Na izlazu iz garaže….onaj lik, podbočen na dršku metle….nekim glupim cerekom i mlakim trzajem ruke…kao da nas je pozdravio!

-E…vidiš ovog lika? – upita me malac.
:Vidim, kaj s njim?.....
-Izlazim ja iz lifta…a lik mi dođe i kaže: ej…dođi poslušati kako žena može hrkati!!! I doprati me do tvog auta, mama!!!!

E….jbg…

Uredi zapis

09.11.2014. u 18:09   |   Komentari: 5   |   Dodaj komentar

deda..... (hvala niki)

…baš kao što je jučer moj blog dojmio Nikija…tako je mene danas njegov. Već od naslova.
Opet sam u nekoj korjenitoj životnoj promjeni…(kojih mi je inače pun kufer)…i nije mi lako. Ne toliko zbog okolnosti…već zbog vlastita umora od borbe s vjetrenjačama. Osim što je Don Quijote bar u toj borbi imao ideal…a ja ga već odavno nemam.

''sve će to proći' …baš sam danas, samu sebe time značajno podsjetila na 'deja vu' životnih ciklusa. Eto…uvijek prođe. Sve. Samo ja nekako ostajem….i vučem punu vreću sjećanja. Što gorkih, što slatkih. A pitam se….što imam sad od toga? Iskustvo? Osmjeh u kutu usana? Gorak okus u ustima? Zapravo…ima tome godina…kako sam zaključila da je najbolje te vreće ostaviti negdje usput…možda se kome svide.
I tako ih..uglavnom…ostavljam ovdje.

E…a moj deda Stipe…ajme.
Kažu da je bio gad, raspikuća i pijanica. Varao je i tukao baku….trošio lovu na 'kurve' i piće. Na kraju je umro sam…i pijan.
Ipak…ja ga se sjećam svojim očima.

Bili smo u vikendici…i pilio je 'nevažne' grane u našoj šumi, da je raskrči. Skakutala sam oko njega…i uglavnom spremno čekala da mi nešto kaže da mu dodam…ili donesem. I ja bih onda trk…i za tili čas sam bila opet tu.
Imala sam žutu haljinicu, što mi baka isplela od konca.
'Pazi da ne zapneš negdje…da ne izvučeš očicu' – stalno me upozoravala.

Deda je sjeo na neki stari panj, potegnuo iz boce ..bijelo vino, zapalio cigaretu ..naborao čelo..i onda počeo polako ogledavati se po šumi i prstom mi pokazivati.
-Vidiš…ono ti je čvorak….a ono tamo vjeverica!
Pogled bi mi skakutao šumom i budno pratio pojave, koje inače ne bih primjećivala.
-Ovako ti izgleda lišće ljeske…a ovo je akacija, ona fino miriše u kasno proljeće!
Spustila sam se u čučanj…podbočila bradu ručicama..i pozorno slušala.
Ispuhnuo bi još koji dim…i potegnuo još koji gutljaj iz boce..pa mi pokazivao bubu 'Švabu'…koja se sklupča u malu kuglicu kad je dotakneš.
Otkrivao mi je svijet…koji nisam poznavala.
-Odi reci babi da mi pošalje još jednu bocu vina! . zapovijedio mi i ja sam već krenula u šprint.

-Baka, rekao je deda da mu pošalješ još vina i sok od bazge!- u dahu izgovorim.
:Sok od bazge??? – baka se prenerazi. : Kaj će mu sok od bazge!?
-Ne znam, rekao je da budem brza…..Daj mi to …daj…brže!!!
Baka se smotala..pa sve spremila u košaru i dala mi da ponesem.

Sok od bazge, bio je za mene…no da sam ga tražila,ne bi mi ga dala. Iz dva razloga. Da ne pokvarim zube i 'to je za goste'. Ali ako deda traži…onda se ima i može.

Dok sam pijuckala slatku bazgu…pored dedine noge…gmizala je mala zmija. Odmah sam je primjetila.
-Zmija deda!! – vrisnem. –Ugrist će te!!!
Deda pogleda u zmiju…sagne se i primi je u ruku. Pokušavala je pobjeći.
-Ovo ti je bjelouška! Prepoznat ćeš je po ovim svijetlim mrljama sa strane na glavi. Potpuno je bezopasna…i možeš se igrati s nom. – pruži mi je.

Oduševila me spoznaja da postoji zmija s kojom se možeš igrati…i ja sam je istog trena ludo obožavala. Dala sam joj ime…i nisam je ispuštala iz ruku.
Deda mi je dao onu praznu bocu vina da si zmiju u nju pospremim i pazim da ne pobjegne.

Ostatak dedina krčenja šume…baš i nisam pratila….osim što sam bila silno zahvalna na novom ljubimcu, kojeg mi je poklonio…pa sam mu se htjela odužiti.
-Dedaaaa….jel možeš zapaliti vatru? – pitam
:Mogu! I hoću…bit će manje komaraca!

Trknem opet k baki u kuću i zadihano kažem: Trebam krumpire i tavu!!
:Krumpire? –opet se baka začudi.
-Da!! I nož!
:Ne možeš se igrati nožem!!
-Ali deda je rekao da donesem!!

I onda je baka opet sve spremila u košaru.
(ako deda traži..onda može)

Ogulila sam krumpire….tako da je od tri veća…ispalo par malih kuglica…i dvije posjekotine na mojoj ruci….a onda sam ih stavila na tavu…pa na onu vatru što je deda već zapalio.

Dimilo se to…peklo…zacrnilo…svašta.
Deda nije obraćao pažnju. Bio je već dublje u šumi.

-Dedaaaa…..jel' voliš ti krumpire?
:Voliiimmmm!!
-Koliko se dugo peku krumpiriiiiii???
:Nemam pojma…pola sata!

Tada sam zaključila da je prošlo baš pola sata pečenja krumpira..koje sam onako vruće..nabola na neke grančice.

-Dedaaaaaaaaa!!!?
:Kaži!
-Dođi jest!!

I sad me preplavi onaj osjećaj…kad u sumrak dana…klečim na koljenima u svojoj žutoj haljini umrljanoj čađom….pored mene boca u kojoj je moj ljubimac – zmijica….deda na panju…i oboje jedemo …to nešto…što niti je ličilo..niti je imalo okus pečenih krumpira….ali deda je tada rekao: Bit ćeš dobra kuharica!!

I tak…
Prođe to sve…

Uredi zapis

06.11.2014. u 22:32   |   Editirano: 06.11.2014. u 22:42   |   Komentari: 9   |   Dodaj komentar

večeras na programu...



...sad sam skužila da mi je kamera na mobu...drek! Bolje nemre. A ono na telki je emilyna slička:))

Imala sam looodi dan!
Neda mi se o tome. U relativnom sam popizditisu. Rastegnula sam se ko' žvaka....a nisam više tako gipka. Ni mlada. Ni lijepa.

Dobro, lijepa jesam. (hehheh belj)

Nego...baš sam vas sve pročitala.
Lažem. Ne sve. Neke fakat ne čitam...sorry.
Ali bacila sam pogled na spiku današnju.

U Teacher's pub-u, na Savskoj....kavu sam čekala pol sata. Zbog gužve. Oko točionika za pivo. Konobari ne kuhaju kave...ne stižu...branitelji žedni..jbg.

I baš tamo...ima jedna mala pločica...a na njoj neka Sokratova.
Pa kaže: Jaki umovi...bave se idejama.
Osrednji umovi...bave se događajima.
Slabi umovi...bave se drugim ljudima.

Uopće nisam izvlačila pouku ni poantu....moj um je bio fokusiran na kavu. Moj mali.sitni užitak. Od 8-10 kn. Dnevno.
Za pivo mi žal dat lovu, do koje dolazim radeći 4-5 poslova.
Moj umorni um...pomislio je da su ljudi u Hrvatskoj..postali 'zavidni' invalidima.

Eto.
Tko zna kaj bi mi Sokrat rekao na ovu umotvorinu.
Bit će mi um ima prefiks 'minus' (i na tekućem)....

A tek kad više nebum lijepa....ajme!
Se dobije invalidnina na to? (ovim pitanjem uopće ne omalovažavam invalide...dapače...o njima IPAK netko brine)

Uredi zapis

05.11.2014. u 20:30   |   Komentari: 16   |   Dodaj komentar

pokazat ću ja tebi.....

...kako se dozira vrijeme...
...kako razgovor teče okusom vina...
...kako riječi i pogledi plešu..
...kako dodiri mirišu na hedonizam....


...kako se vodi ljubav....


ps. 4 my king

Uredi zapis

04.11.2014. u 21:29   |   Komentari: 20   |   Dodaj komentar

hm...ispada da su bijelci baš metiljast svemirski produkt...

''Zapadnjacima je, sa njihove tačke gledišta, sve jasno i logično - postoji prošlost, sadašnjost i budućnost - početak, sredina i kraj, dok je za Indijance vreme ciklično. Postoje četiri faze, poput četiri godišnja doba, i svaka faza je priprema za sledeću - kao karike u lancu, obruču. A u centru obruča je bezvremenost, večno prisustvo oko kojeg se ovaj "lanac" kreće. Indijanski šamani upravo iz te, centralne tačke, posmatraju promene, koje nemaju kraja...
U principu, severnoamerički Indijanci predvideli su kraj jednog ciklusa Zemlje, nestanak belog čoveka i povratak svih živih bića koja su iščezla pod pritiscima današnjeg sveta. To doba je blizu. A od nas zavisi da li ćemo ovaj period proći ovako ili - onako.
A evo šta o vremenu koje dolazi kažu predanja i uvidi različiih plemena.

Proročanstvo Sunčanog Medveda, pleme Čipua
Sunčani Medved, vrač plemena Čipua (1929-1992) govorio je da ove promene možda neće prijati ljudima, ali će ih Zemlja svejedno - proizvesti. "Kao što se pas stresa da bi se oslobodio buva, Zemlja će izazvati zemljostrese, vulkane i klimatske promene da bi se oslobodila suvišnih i problematičnih ljudi. Ako je to neophodno, mnogo ljudi će umreti tokom velikih promena, a oni koji prežive biće svesni odgovornosti za Zemlju i živeće na njoj u harmoniji, ljubavi i poštovanju, to je ono što bi trebalo da se dogodi..."
Ljudi koji će preživeti biće oni koji vole život i afirmišu ga na svaki način mogući način. To su oni spremni za promenu svesti, koji će moći da tragaju za komunikacijom sa Tvorcem. To su ljudi koji žive u bliskom dodiru sa zemljom, daleko od velikih gradova i gaje ili sakupljaju sopstvenu hranu iz divljine.
"Pokušavam da stvorim veću grupu ljudi koji su skladu sa Zemljom. Ovi ljudi neće biti zbrisani u procesu promena. Ako znate i gde i kako se pripremiti, ovo može biti veoma udobno, interesantno i uzbudljivo vreme" - govorio je vrač.
Po Sunčanom Medvedu, zemljotres u San Francisku 1989. i onaj u Nortidžu 1994. bili su samo upozorenja za mnogo veće koji će pogoditi Kaliforniju. Vrač piše, 1987: "Zemlja je inteligentno živo biće! Pre najvećih promena koje je ikada dala Majka Zemlja, ovo su bila upozorenja...Videćete ovde velike promene. Kada sam zapitao Duha o zemljotresima i da li se stvari mogu promeniti, On je rekao da je sve već zapečaćeno". Povratka nema...

Hrabri Bizon - pleme Brul
"Vreme je za veliko pročišćavanje" - kaže Hrabri Bizon. "Mi smo na tački bez povratka. Dvonošci se spremaju da dovedu do uništenja život na Zemlji. To se već događalo, i i desiće se ponovo. A magični krug pokazuje kako sve stvari idu - u krug.
Ono staro postaje novo, novo postaje staro. Sve se ponavlja. Beli ljudi nemaju kulturu, a kultra ima korenje u Zemlji. Ljudi bez kulture ne opstaju dugo, jer je Priroda . Bog. Bez povezanosti sa Pirodom, ljudi skreću sa puta, raste negativnost, sami sebe uništavaju. Na početku smo svi imali jedan um, i on je bio pozitivan, lepota koja svuda vidi lepotu."

Tim Sikia (Usamljeni Orao), pleme Žutih noževa
"Mnogi snovi ili vizije ne znače nužno kraj: oni takođe mogu indicirati promenu. Naš narod kaže se ljudi koji nisu spiritualno usklađeni ne mogu prilagoditi promeni. Neće imati neophodnu fizičku, mentalnu i duhovnu snagu da se promene. Rečeno je: čovečanstvo će poludeti.
Postojaće neka energija ili nešto slično što će uticati na atmosferu. Kao posledica toga, pritisak na naše mozgove porašće za 35 procenata. Međutim, ljudi koji će postati duhovno čisti prihvatiće ove energije kosmosa i biće bezbedni od ovog procesa čišćenja.
Sedamdeset do 80 posto ljudi nisu spiritualno, već materijalistički orijentisani. Oni neće moći da izdrže ove transformacije, već će poludeti. To će biti kao ludnica".

Proročanstvo Sedme generacije - pleme Mohavk
Prema ovom proročanstvu, sedam generacija posle kontakta sa Evropljanima, nastupiće dan kada će drevno drveće umreti, čudne životinje rađaće se deformisane ili bez odgovarajućih udova. Ogromna kamena čudovišta rascepiće lice Zemlje. Reke će goreti. Vazduh će spržiti ljudske oči. Ptice će padati sa neba, a ribe će umreti u vodi. I čovek će se postideti načina na koji je tretirao svoju Majku i Hraniteljku, Zemlju.
Konačno, prema ovom proročanstvu, posle sedam generacija življenja u bliskom kontaktu sa Evropljanima, indijanski narod će se podići i zahtevati da njihova prava na zemlju budu poštovana.
I beli ljudi i žene okrenuće se drevnom narodu, tražeći vođstvo. A naći će ga u sedmoj generciji plemena Mohavk, koja upravo raste....

Vizija Irokeza
Kraj sveta biće blizu kada drveće počne da umire od vrha na dole (što se već dešava). Doći će vreme kada neće biti kukuruza, kada ništa neće rasti u baštama, kada će voda biti prljava i neupotrebljiva za piće.
Tada će veliko čudovište ustati iz vode i uništiti čovečanstvo. Jedno od imena ovog čutovišta je "bolest koja jede iznutra" (takvih bolesti već imamo...).
Ovo je vrač Lepo Jezero saopštio Irokezima još 1700-ih. "On je video četiri bića, kao četiri anđela, kako dolaze iz četiri pravca. Rekli su mu šta će se dogoditi, kako će biti bolesti za koje se nikada ranije nije čulo. Biće mnogo suza u ovoj zemlji. Tada će doći veliki vetar - on će očistiti zemlju i vratiti je u prethodno stanje. To će biti kazna za sve što smo uradili svetu" - glasi proročanstvo.

Hopi proročanstvo
Jedna od najfascinantnijih vizija dolazi od Hopija, miroljubivog naroda nastanjenog u severozapadnoj Arizoni. Evo kako glasi, iz usta Belog Pera (preuzeto iz "Knjige Hopija - 1963), koji je o tome govorio 1958:
"Ja sam Belo Pero, Hopi iz drevnog klana Medveda. U svom dugom životu putovao sam zemljom, tražeći svoju braću i učeći od njih mnoge mudrosti. Pratio sam svete puteve mog naroda, koji nastanjuje šume i mnoga jezera na istoku, zemlju leda i dugih noći na severu, i mesta svetih oltara od kamena koje su izgradila moja braća pre mnogo godina na jugu. Od svih njih čuo sam priče o prošlosti i proročanstva o budućnosti. Danas, većina proročanstava postaje ono što se već desilo - prošlost postaje sve duža, a budućnost - kraća. A sada Belo Pero umire. Njegovi sinovi su se pridržuli precima, a uskoro će i on biti sa njima. Ali niko nije ostao, niko da priča i prenosi drevne mudrosti. U četvrtom svetu mi smo skoro zaboravljeni, nestali ali - i to je rečeno. Vreme se skraćuje....
Četvrtom svetu će uskoro doći kraj, i Peti svet će početi. Ovo stari znaju. Znaci su tokom mnogo godina uspunjeni i još ih je malo ostalo.
Ovo je prvi znak: govorili smo o dolasku ljudi bele kože, kao Pahana, izgubljeni Beli Brat Hopija, ali ne žive kao Pahana ljudi, već su uzeli zemlju koja nije njihova. Oni će udariti na svoje neprijatelje grmljavinom.
Ovo je drugi znak: naše zemlje će videti dolazak upregnutih točkova sa glasovima. U svojoj mladosti, moj otac je video proročanstvo koje se ispunjava svojim očima – beli ljudi su doveli svoje porodice u vagonima preko prerije.
Ovo je treći znak: čudna zver kao bizon ali sa velikim dugim rogovima, preplaviće zemlju u velikom broju. Ovo je Belo Pero video svojim očima – dolazak stoke belih ljudi
Ovo je četvrti znak: zemlja će biti ispresecana zmijama od gvožđa.
Ovo je peti znak: zemlja će biti prekrivena ogromnom paukovom mrežom
Ovo je šesti znak: Zemlja izukrštana rekama od kamena.
Ovo je sedmi znak: čućete da more postaje crno i da mnoga živa bića zbog toga umiru.
Ovo je osmi znak: videćete mnogo mladih koji nose dugu kosu kao moj narod, kako dolaze i pridružuju se plemenskim narodima da bi učili njihove puteve i mudrost.
I ovo je deveti i poslednji znak: čućete kako će kuća sa nebesa pasti na Zemlju u velikom sudaru. Ona će se pojaviti kao plava zvezda. Vrlo brzo posle ovoga, ceremonije mog naroda će prestati”
Dalje Belo Pero govori da su ovo znaci koji nagoveštavju veliko razaranje. Svet će se ljuljati tamo-amo. Beli čovek će se boriti protiv drugih ljudi u drugim zemljama – sa onima koji su imali prvo svetlo mudrosti. Biće mnogo stubova dima i vatre, i bolesti i velikog umiranja...
Sve u svemu, i po Hopi proročanstvu, Zemlja će ubrzo proći kroz veliko pročišćenje, a od ljudi će zavisiti koliko će ono biti ekstremno. A zatim, posle razaranja i obnove, doći će Peti svet...

Belci treba da se vrate u svemir!
Šta Indijanci misle o onome što nas čeka - "iz prve ruke" saznao je naš nekadašnji sagovornik, učitelj meditacije i prevodilac Draško Nikodijević, koji je nekoliko decenija živeo u SAD, i imao prilike ra razgovara sa drevnim narodom...
"Na svojim putovanjima po Americi imao sam prilike da razgovaram sa Indijancima iz različitih plemena. Severnoamerički Indijanci predstavljaju nekoliko stotina etničkih i kulturnih tradicija, koje se međusobno bitno razlikuju, ali se većina njih međusobno slaže da majanski kalendar ne predstavlja konačan kraj sveta, ali da smo u toku perioda čišćenja ili Velike Promene”
U proleće 2004. godine Džej Ar Foks, vrač Dakota Sijuksa u Spirits Lejk rezervatu u državi Severna Dakota rekao mi je da beli ljudi nisu oduvek bili na ovoj planeti i da oni ne razumeju ovu planetu. On tvrdi da smo mi belci došli iz svemira, pa zato pravimo letelice, jer podsvesno želimo da se vratimo tamo odakle smo došli. Zemlja je ljuta na nas - kaže on. Indijanci ne prave letrlice, jer su vezani za Zemlju, Indijanci se brinu za Zemlju, oni razmeju Zemlju i njene potrebe, dok je mi belci povređujemo i lagano uništavamo. (Zato Džej Ar predlaže da mi belci svi zajedno sednemo u svoje letilice i odemo tamo odakle smo došli, pa će se i majka Zemlja smiriti.)
Mnogi Indijanci prijavljuju svoje vizije o globalnim promenama. Oni se svi slažu da 2012. godina nikako ne predstavlja konačan kraj sveta. Mnogi imaju vizije konkretno vezane za element vode. Po njihovim rečima, voda raste u svetu i oduzima ljudima čvrsto tlo pod nogama. Tvorac je dao ljudima tlo pod nogama, kako bi mogli da se zbliže i da uživaju u društvu drugih ljudskih bića. Međutim, ljudi su zloupotrebili ovaj poklon od Tvorca, pa im se ova privilegija sada oduzima. Nivo vode u svetu raste, tla postepeno ima sve manje i manje; umesto velikih kontinenata, Zemljina kugla biće 'obasjana' ostrvima većih i manjih dimenzija, međusobno razdvojenim ogromnim vodenim površinama. Kao što majka razdvoji svoju decu kada se potuku, tako i Tvorac okeanima razdvaja svoju decu kako se ne bi više svađala."
Copyright © 1999-2005 NIP Kompanija "Novosti" A.D.
http://www.treceoko.novosti.rs/code/navigate.php?Id=182&editionId=95&articl


eId=468

Uredi zapis

03.11.2014. u 19:30   |   Editirano: 03.11.2014. u 19:33   |   Komentari: 1   |   Dodaj komentar

bez struje, interneta i iskrice.....

…buljim tu nekaj po netu…istražujem neke stvari o kojima nemam pojma…a koje su me baš, od neki dan…počele jako zanimati.
Sim-tam…odlutaše mi misli….bacim oko malo na blogek…i počnem si…iz nekog imaginarnog razloga formirati 'blogersku' ekipu za preživljavanje.

Npr. kataklizma neka…ma dobro, nek bude obični puki reality show…o preživljavanju u šumi, divljnini…negdje bogu iza nogu…i tak.

Gledam ja blogere…i kombiniram dojmove o njima…i mislim si…kad bih mogla birati ekipu za opstanak…otprilike bi to bila ova ekipa:

Agrona – zato kaj mislim da ima potrebno znanje o nekim stvarima..a uz to mi je karakterno vrlo ugodna. Mislim da nije paničarka…i da je vrlo ustrajna, dosljedna i sabrana.

Recimo…alternativa bi joj bila Coco….ali njen karakter s potrebom da kontrolorira sve i svakog..pa i kad je u krivu…mi baš nekak ne bi sjelo previše.

Krelec – zato kaj mislim da ima dobrog, praktičnog, životnog iskustva…i ne djeluje mi kao tromi, lijeni filozoFčina.
Recimo…nipošto (na žalost…sorry) ne bih vodila pretile i lijene ljude…jer su oni uglavnom spori…naporni i živčani kad im padne šećer (što je često)…tromi su, brzo se umore, nemaju snagu…i mislim da bi kod podjele hrane bili sebični.

Ne bih vodila ni premršave ljude, jer su slabi..i brzo bi gubili na snazi i toplini…osim ako nisu u pitanju izrazito izdržljive osobe.

Anerak – zato jer mislim da je dobra fajterica i nije trtarošica. Uvjerena sam da bi nam ona bila najjači dobavljač hrane. Oim toga je u stresnim situacijama…vrlo trezvena, što je bitno.

Božu – jer bih voljela u ekipi imati nekoga totalno kulerskog…tko bi eventualne panike, mahnitosti i slično, smirivao i nivelirao na razumnu logiku. Bez pretjerano puno emocija…mislimda bi mogla ubiti…npr. srnu ili neku slatku životinjicu.

Npr. vegu ne bih…iako mi je kao i boža trezvena….ali bojim se da njeno znanje…ima vrlo malo praktične podloge..a samim time i iskustva za fajt i zapinjanje nadljudskim snagama u ime sebe i drugih. Možda zbog dojma koji ostavlja, kao prestrastveni ljubitelj vlastite komocije.

Povela bih Vinslet…jer bi me brzina njenih misli i reakcija činile smirenom. Mislim da ima životnog, praktičnog iskustva…i vjerujem da je odlična frendica.

Alternativa bi joj bila meija….no ona, slično kao i koko…mislim da se loše nosi sa situacijama u kojima nema kontrolu.

Bezobraznika bih povela….zbog znanja…iskustva..i vrlo ugodnog karaktera. Mislim da bi nas on lako držao na okupu i brinuo o nama.

Fali mi netko iz zdravstva…for the case. Možda mica…ili bi agrona preuzela i tu ulogu.

I Tak…možda još neki muški…zbog snage…a da nije bahat i umišljen. Netko..tko bi znao biti dio tima.
Vladan recimo. Siren, razuman tip…u najboljim godinama.

Eto..to bi bila moja blogerska surviverska ekipa.
Za neku drugu prigodu….odabrala bih neke druge nickove.

Uredi zapis

01.11.2014. u 17:14   |   Editirano: 01.11.2014. u 17:19   |   Komentari: 65   |   Dodaj komentar

Hello women!!

...e ovak: za mene..je pojava godine na blogu..._mrs_no_!!!

ovako sam si ja to percipirala...i briga me je li drugačije.

Pita žena muža: Kaj radiš na toj iskricci?
On odgovori: ništa posebno...čituckam..pišem...komentiram svašta..i tak.
Ona: Pa jel' zanimljivo?
On: kako kada...
Ona: Jel' mogu i ja na tu iskricu?
On: Naravno da možeš!!

I onda se ona ulogira pod odličnim nickom....i napiše intrigantan blog. Po meni...baš super. Jer....u startu je odmah saznala švrlja li njen muž s ikime....zatim kako njen muž kotira....pa tko ga sve poznaje....a ono što se činilo kao 'blaćenje'...može biti i njihova interna fora....kao...treći brak...hrpa djece...ovo-ono.

Uglavnom...meni je to baš bilo originalno!!!

ps. nadam se da će ga dobro udomit...ako joj to ikad padne na pamet. Ali...gleć...ak' ti je bil dobar prošle godine...bu ti i slijedeće!!
:)))

ps. noćas ne letim...nemam metlu....a vele da si mogu i na nekaj slično sjesti i lepršati! Praktični neki savjeti..kaj je - je!!

Uredi zapis

31.10.2014. u 21:51   |   Editirano: 31.10.2014. u 21:52   |   Komentari: 24   |   Dodaj komentar