Ne čini drugima ono što ne želiš da čine tebi

Jedno pričamo, drugo mislimo, treće radimo.

Život nam se pokaže prekompliciran da bi uvijek bili dosljedni....iako…svi smo mi po malo licemjerni kada propagiramo neke ideale, a onda ih svojim postupcima rušimo.

Obećati a dano obećanje ne ispuniti, govoriti ali u govoru se neistinom služiti.

A govora i priče u našem vremenu je tako mnogo, a djela malo ili nimalo. Obećanja se daju stalno i obećava se tako mnogo, ali se na obećano tako olako zaboravi, kao da su dana obećanja neki drugi obećali. Toliko je mnogo priče da je veoma teško razlučiti što je istina, a što nije. Najviše je danas priče o časti, poštenju i pravednosti…..a toga u stvarnosti najmanje ima…

Čast možemo slobodno izjednačiti s poštenjem i pravednošću. Ne može neko biti častan ako nije pošten i pravedan. Upravo oni časni i čestiti, pošteni i pravedni, nemaju niti vremena da pričaju, oni doduše i ne žele da pričaju, oni rade, a djela njihova o njima govore. Ali, nažalost, sve je više priče a manje djela, sve je više priče koja djela u stvarnosti ne prate.
Nekritičan odnos prema sebi je razumljiv jer sebe najviše volimo koliko god to bilo u suprotnosti sa situacijom kada smo depresivni i ne mislimo dobro o sebi samima.

Dakle zašto ne vidimo kod sebe ono što lako vidimo kod drugih?

zato jer neki nisu na stupnju razvoja da znaju da ono sto vide u drugima su oni sami.

najcesece :)

ne vidimo zato i samo zato jer smo mi sa iskrice makar savršeni a nerietko i bolji...daleko bolji od toga

zato što nikako ne razumijemo da postoje vlastodršci koji vladaju nad nama ostalima i na sve načine su spremni govoriti, obećavati, lagati, ako treba ubijati, samo da bi ostali na vlasti, a tako je od staroga vijeka do danas, bez obzira na društveno uređenje koje nam je simpatičnije ili odbojnije.
Istinom i samo istinom služe se rijetki naivci, idealisti i manijaci!