l'trkelj pour l'trkelj

Čaša čemera - how to (c/p)

Najboje bumbit o' fjere. U suton.
Kad ti osin parti destežo i pertrešo do ponistre i prikuči škure,
da đente u kolovaji što obadaju za te
kroza koltrinu fiša gobu u škuribandi potleušice .
Odnetrit abažur. Skinut kanotjeru , obisit na ganac
i najskoli bez postola i bičvi stati prid zrcalo.
Mučat.
Kano u prigatoriju.
Deštrigat se za kutarisanje friži, fustuma i bovana.
Ne brivat.
Čaro gledat u se.
O temu dipenda doža đelapa.
Lišit se gropa fondo ošita.
Za dišpet.
Kad arija počme stizat ka na branče,
otvorit armerun i liberat skelete vanka.
Nek balaju.
Kalat bavul, jamit ječermu i navuć na se.
Nikako naiskap.
Pomalo...

snažne želje da prestanem pušiti. Kako bih prestao s time, osjećao sam da, prije svega, moram shvatiti osobitu prirodu i odrediti opće preduvjete moje navike. Ta me pak potreba dovela do pitanja koje čini koncepciju ove knjige: Što je ono što svakoga dana potiče skoro milijardu ljudi na svijetu da zapale cigaretu i povuku dim premda znaju da to šteti njihovom zdravlju? Danas je nemoguće, ako je ikad i bilo, ozbiljno vjerovati da nisu svjesni opasnosti. Iz dana u dan nova istraživanja dokazuju sve veću potencijalnu štetu koju cigarete nanose sve brojnijim kategorijama ljudi izloženih njihovom nezdravom utjecaju. Nije dovoljno reći da su ljudi koji puše ovisni o duhanu. Činjenica ovisnosti sama po sebi ništa ne objašnjava: na kraju krajeva, milijuni se odlučuju prestati, ili nikad ne počinju. Stvaranje ovisnosti i nastavljanje s pušenjem podrazumijevaju upornu volju da se nađe neka korist ili užitak u drogi - ali, u sadašnjoj situaciji, teško je čak i zamisliti kakvi bi oni mogli biti. Koje bi to mogle biti koristi ili zadovoljstva u kojima uživaju oni koji koriste tvar koja je u tolikoj mjeri i tako opravdano ocrnjivana zbog štete koju nanosti našem zdravlju? Koje pojmljive užitke može pružati aktivnost toliko neugodna da svakom od nje pozli prvi put kad se njome bave, a često i kasnije - čak svakoga dana? Htio sam napisati knjigu koja bi, u sadašnjoj situaciji, nastojala otkriti prirodu prednosti i preduvjete zadovoljstva koje cigarete pružaju, kako bih vidio pušenje u drugom svjetlu i tako napravio prvi, možda nezaobilazni, korak prema odvikavanju.

neka ti bude kožica meka, kroz prozor uđe sa neba čuna
siti se mala da san te deka, da san te deka iza kantuna
s pola inčuna
ja najvolim dalmatkinsku pjesmu

odo poprigati dva jaja
kaš mi vratiti mp4

Neobično me dirnuo dendizam ovog življenja u kojem su aktivnosti uglavnom svedene na opetovane pokušaje i neuspjehe da se prestane sa tričavom navikom. Počeo sam razmišljati o načinu na koji je pušenje, i odvikavanje od njega, oblik meditacije, vrsta mandale opisane vrhovima prstiju - disciplina disanja, kao i konzumirani sakrament. Nadalje, zainteresirao sam se za junaštvo onoga sto je Theodore de Banville u devetnaestom stoljeću nazvao dendi sa cigaretom - tip aristokrata koji se posvetio motanju i pušenju više od šezdeset dnevno. To me navelo da sa simpatijom razmišljam o kompulzivnom pušenju velikih žena i muškaraca čije je živote tragično skratila njihova nesposobnost da se odviknu od te navike. Vrtnju glavom koje njihov primjer izaziva, ponižavajuće neodobravanje koje njihovo pušenje potiče u kulturi u kojoj je dugovječnost apsolutna vrijednost, ne uzima u obzir mogućnost da su cigarete možda doprinjele, na načine koje ne možemo u potpunosti razumjeti, poticanju veličine kojoj se divimo. Moguće je da je ovim ljudima pušenje cigareta bilo neka vrsta žrtve zbog koje bi im možda trebali iskazivati počasti. Na kraju krajeva, cigarete se cijene u ratu - situaciji u kojoj se dugovječnost čini skoro nemogućom, a pušenje cigareta se ne samo tolerira nego i odobrava kao izuzetno učinkovito sredstvo za smirivanje napetosti i tjeskobe. Djelomično zbog njihovih osobitih fizioloških učinaka, cigarete su često nezaobilazan pratilac vojnika u borbi, podrška njihovoj hrabrosti i izdržljivosti u neizdržljivo stresnim okolnostim

šta bi to bilo kompulzivno pušenje

smisleno (čini se) ali pomalo nerazumljivo? rekla bih, trikvarat čak. a sve poradi polovine mi dalamtinske? e sad koji kvarat je previše, a koji je prifalio...hm?

šta ste v as dvoje sve napisalii
idem tražiti godišnji da stignem pročitati i skužiti :))

Ćuk sedi, ćuk sedi na zelenom boru,
na zelenom boru, na kiti javoru.
On sedi, on sedi, milo premišljava:
Ali bi, ali ne grlicu k sej zvati.
“Hodi sem, hodi sem, grlica prez para.”
“Nejdem ja, nejdem ja, mene majka kara.”
“Ako boš, ako boš majku poslušala,
kesno boš, kesno boš z milim dragim spala.”

"Divojka se je po vrtu šietala,
žalosno se vu ruože zagliedala:
- Oj ruožice, srca muoga radosti,
puovečte mi zakaj sam vu žalosti.

Ruožice su nie znale povedati
zakaj ji je srčece vu žalosti.
Ona jih je milo z ruokom dragala
i nad jimi ovak je zapopievala:

-Tou vam želiem, drage moje ruožice,
da vam se nej nigdar skrilo suončece.
Naj vas v noči zviezdice odgajajo,
a v jutro pak rosice napajajo.

Naj vam tihi dežđek pere gloavice
kaj budem vas liepše vidla, ruožice!
Naj vas vu vručini vetrek prehladi
kaj nau mogla nit’ jedna poviehnuti!

Dok sam mlada kaj buom z vami vesela,
ali ne znam komu bi vas davala.
Majke, oca niemam zdavnja živoga,
a dragoga izdaj niemam svojega."

bez gropa..i bevanda bolje ide..

"Ako dakle ne uzimamo u obzir Colkerove arke, možemo reći da je najstariji i najugledniji rukopiS HermanoveRasprave obitima napuljski'. Napisan je u 12. stoljeću, na pergameni, u formatu 230x 140 mm. Colker misli da se radi o sredini dvanaestog stoljeća, Burnett se o tome ne izjašnjava, meni se čini da je posrijedi sam konac dvanaestog stoljeća. Rukopis je napisan u Francuskoj. Stranice Ir-56v Obuhvaćaju prijevod Hermana Dalmatina Abu Mašarova uvoda u astronomiju, list 57 je ostavljen neispisan, stranice 58r-80r obuhvaćaju Her- manovu raspravu De essentiis, a stranice 80r-83v izlaganje Rudolfa iz Brugesa o konstrukciji astrolaba. Rasprava De essentiis započinje: »Athlantidum his diebus ... « (e. 1,1), a na koncu rasprave piše ovako: »DE ESSENTIIS liber HER- MANNI Seeundi explieit ANNO domini Millesimo Centesimo quadragesimo tertio Biternis PERFECTUS" (e. 101,7). Na gornjem rubu stranice 58r ruko- pisom dvanaestoga ili samog početka trinaestog stoljeća napisano je ovako: »proemium In libro essentiarum hermanni philosophi«. Zatim je u istome retku dopisano kasnijim rukopisom, s kraja srednjega vijeka: »ad rodobertum soci um suum«. Na stranicama 66r, 67v, 68v i 78r nalaze se takoder nacrtani geometrijski crteži na koje nas upućuje tekst i koji ilustriraju samo izlaganje. "

Niks grozje ščipjen,
niks smokve ticen
perke ćeš dobit takicon
po tampliru