vještičje kronike

čuj Mitzi, pa sve u onoj priči izbjegavanje predblagdanskog ludila,
ja ti lepo velim, ja ću ovaj puta stvarno skromno, meni ti je to živi užas, i stres
ljudi su ponoreli, skroz
i taj opći konzumerizam i potrošnja, to ti je čisto pretjerivanje
jer to nije u duhu ljubavi i kršćanstva i skromnosti, pa to pak stalno ponavljaju
ali khm, meni ti se čini da tu neko fest laže
jer kaj ne, pa stalno se tvrdi kad ih novinari pitaju, da će oni skromno i samo malo bolji
ručak i kolač, a i sindikalisti vele da je košarica otišla za dva puta gore...
a onda taj malo bolji ručak bude purica od cca 6 kila, vajngla francuske,
a ni sarme cca dvadesetak komada skroz fino zrolane, da ne usfali
a ja sam pak kupila patku, od svoje kumice, i ja bum sarmu, al pa nemrem samo osam sarmi sfrkati, ne?
to mi nema smisla, ni početi
pa vele pet i više vrsti suhih kolača, jer tradicija, kaj da su svi porijeklom slavonci,
al nemrem ja bez vanili kiflica i šapa i keksa na mašinu, a i Dragec veli da ni londoneri nemreju izostati,
kak ni žarbo šnite, čupavci pod obavezno, i makar ona biskvit rolada sa kremom,
a i koja torta, onak, mala,
pa rođendan se slavi kaj ne?
baklava se podrazumijeva, kak misliš da bi bez baklave, al ja bum si je ovoga puta složila
u onaj skroz mali protvon
ali da, skromno mi to budemo, jer čuj sve je stvarno jako skupo, nisu normalni
sa tim cijenama, pa kaj si oni misliju, od kud nam tolki nofci
jedva sve račune poplaćamo, grijanje me dođe, nemrem ni posmisliti
i nebu se to niš povlačilo okolo, bez brige, ak se fino stavi u metalnu kutiju,
i u foliju, bu to duralo
pa bu bilo i za Novu, onda samo malog pajceka i još jednu rundu francuske
i bog te veseli,
a si vidla kak se po dućanima vuku po dvoja krcata kolica, a svi dućani
lepo im na vratima piše obavijest, rade svaki dan, makar skraćeno, do 15h
i kak makar te blagajnice sirote, ne ostave doma za badnjak, pa i one bi si nekaj
pripremile, spremile, dakle kaj će svima njima sfaliti, čega to točno neće biti
ne, ja ti lepo velim, ljudi su čist ponoreli, ko da sutra neće biti
pa i kaj, a da se nemre skoknuti i kupiti, ako se baš mora imati i taj panettone
iako ja si još razmišljam dal bi si napravila bischofsbrot da imamo do Nove
i ne, nisam se niš ja ove dane ubijala od posla, kaj god, rekla sam sama sebi
Sofija, bogme ne buš ove godine, al da znaš Mitzi, da me je počela hvatati migrena
ali sam si popila tablete, poslal mi ih je Karlo iz Londona,
tak da sam samo oprala prozore i forange, pobrisala prašinu, oprala kristal i onaj
fini servis za dvanaest osoba, još od bake, al ne bum ga sada vadila opet, imamo druge
sasvim lepe tanjure, kaj da mi se nekaj od toga razbije,
kaj sam pak onda
ionak sam rekla deci, da se to čuva za njih, i da bu oni to sve lepo naslijedili da si imaju,
za specijalne prilike, Božić, Uskrs, ko i onaj laneni izvezeni svečani stolnjak, za velki stol
sa pripadajućim salvetama, od omame...
a čuj, morala sam si zribati i one fuge, stvarno su bile već sive, pa sam usput malo i
pomakla mašinu u kupaoni, ne bi čovek veroval kaj se iza toga sve navleče,
ali znaš da ja nisam za apoteku, pa ljudi ovde zaboga žive, idu mi na živce ti stanovi kaj su
tak sterilni, al sam prešla sa pjenom i po tepihima, zglancala parkete, sreća da je namještaj kožni pa sam ga samo premazala sa kremom, ali mi je dve večeri za redom Dragec bogme moral umasirati onaj deep heat
i lepo ti velim niš posebnoga, skromno to budemo mi, ko i inače
samo ja i Dragec i dođe morti njegova sestra, i pozvali bumo suseda, siroti je friško udovac,
pa da ne bude sam na Božić,
al ovo kaj okolo i po placu i po dućanima navlačiju i kolko toga, ja ti velim nisu normalni
ko da su pobegli od gladi i nikad si nisu nekaj poštenoga pojeli ili priuštili...
a suseda mi veli, znaš ona malo čudna, da je sirota krivo stala sa lojtri, kad je brisala prašinu sa regala, pa sad ima nogu u langeti i otišla je kod sestre, u Zagorje, jer niš sad nemre, ko da ju je neki vrag teral da se na lojtre penje, u tim letima...
ma naravno da mi je Dragec to počistil, je pa kaj, da se ja pentram gore, i do lustera
pa nema šanse, pa smo ustanovili da bumo mi drukčije, on je skidal jednu po jednu kristalnu suzicu dole, ja sam je prala, zglancala i onda je njemu gore dodavala,
velim ti opće niš nisam pretjerivala, a i napokon znaš kak se veli
kaj se Isus ni rodil u štalici...

U svojim mladim, vrlo mladim godinama redovito sam proživljavao ovakav scenario i zarekao se da u svojim ozbiljnijim godinama se nikad ništa slično neće dogoditi. Onda sam se oženio.
Sada, u svojim malo ozbiljnijim godinama mogu reći da nema više ovakvog scenarija. Premda, nitko me ne sili, ali moram i to reći: a kako bi čovjek znao da se bliže neki obiteljski blagdani da nema ovakve totalne konfuzije u inače lagodnoj rutini ;))

:))) dakle nećemo pretjerivati ali ipak pretjerujemo :DD

btw. (samo)ironija je txt :)

i svaka sličnost sa stvarnim ili poznatim osobama je slučajna :DD

Dakako ;))

Ja sam imala velike planove, da okitim bor, napravim kolače, francusku i još štošta...kuća je prazna, tišina, kruha imam samo u freezeru, nema bora, dole je neokićen...ma nek sve ide u...ionako više ništ ne slavim!

Znaš kaj Lado...tak sam se smijala da sam bežala v šekret...ti mater i bez preterivanja.....predobro:-)))))))

@đus naravno da nebum niš, kome, zakaj, stavila budem par grana jelke u vazu, koju kuglicu malo onih tankih trakica kaj se blešćiju i meni sasvim dost

kaj se veli niš ja ne moram, jer sam se bogme namorala
sada samo i ak mi paše, i ovo mi je prvi samo moj božić jeeeej

@ Arapo...smijeh je lijek
tnx :)

:-)))

...koji babinjak....

Ne znam da li je tko od vas živio u velikoj drvenoj kući sa velikom sobom koja je imala u kutu peć talijanku, veliki drveni stol i sa strane barem jedan krevet.
U stvari, tu veliku centralnu sobu su zvali "hiža", tu se sve događalo čehalo perje, bilo nas je deset za stolom i slama ispod stola na Badnje veće. Mi djeca smjeli smo ležati na toj slami, igrati se do mile volje. Djed je svirao berdu, tata tamburu, susjed violinu i uvijek se skupilo dragih ljudi, ne razumijem kako i od kuda (bez mobitela, telefona..).

Znam da sam zaspala pod stolom i u jutro se čudesno probudila u krevetu.

Svaki Božić kad kitim bor imam asocijacije na djetinjstvo. I kad kuća miriše na tople začine od kolača. Kuhano vino.
I treba pretjerivati za Božić. Treba ostati hrane za slučajnog prolaznika, namjernika. Kažu da izobilje za Božić nosi sreću i znači obilatu dolazeću godinu, tako da se ja pretjerivanju niti ne opirem.

@ pogni..ti si pak iz one serije knjiga za lektiru...bosonogo djetinjstvo :))

al dobro, svi imaju svoje zakaj i kak ;)

@ Đuro, samo ću reći..čin čin :)

:))) ooo ne, nismo bili niti bosi, niti gladni. Bili smo baš vesela obitelj. U djetinjstvu su bile i tri tete, mlade neudane i nas troje djece i ubijek je bilo nasmijano.

neki dan sam ozbiljno rekla da ću pod stol za božić donjeti slamu, pa su mi djeca popipala čelo, da možda nisam bolesna :)

heheheeheee...pogni...

ono što se sada zove bor imali smo posađeno po kojekuda i dvorištu i okućnici, ali ne.. tata je trebao na Badnjak otići u šumu i tražiti božikovinu (obično ju je ranije našao, pa samo otišao po nju)
U stvari, dok je baka bila živa, kitili smo onu pikavu božikovinu koja nikad nije lijepo izgledala.
I tu božikovinu je trebao baš na Badnjak posjeći i donijeti muški član obitelji.
(taj dio tradicije, zašto to tako, nisam upamtila )

Pogni...naravno da nas ima...ali nisam živela u toj kući ..to je bilo kod dede i bake...ali sam tamo bila često i kao dijete bi zaspala ili na klupi rezbarenoj kraj stola ili gore na zidanoj peći sa dva rola u koji je prabaka Eva bacila krumpire kad smo došli i gutili bi se u njima.No ..danas ni krumpir nema taj šmek..jednostavno...sretni su danas oni koji ne znaju kak je to nekad sve imalo miris pa za tim ni ne žale.Mi smo ko...malo kažnjeni..imao pa nemao:-(((

ja se pak sjećam velikog bora do stropa, a strop je bil visoko, onih marcipan šarenih bombona, po njemu, kaj smo mi deca , po tiho uzimali ofcrs i jeli, kuglica koje su voljele puknuti, iako su u kutiji bile odvojene, svaka za sebe, pri dnu bora velike, a pri vrhu najmanje, i prskalica, kaj smo ih onda sa badnjaka na božić palili...pa su prskale okolo, pa bilo opće veselje,
sjećam se i deda mraza iz mamine firme, pa sam jednom dobila i pravi drveni šah i slatkiše....
sjećam se i krasne hladetine, u velikoj staklenoj prozirnoj zdjeli, al je nisam voljela jesti, al je bila krasno posložena narezana mrkvica, uokolo, sa ostalim povrćem i komadićima mesa, pa sam uvijek mislila mora da je fino kolko je lijepo izvana :)))
od kolača da, vanili kifle, šape, čupavci, orehnjača, makovnjača,
od klope niš posebnoga se ne sjećam, e i da domaći višnjevac, ajer konjak, i čokoladni liker sve domaće, a taj čokoladni smo smjeli i mi djeca srkutati...:)

hmmm..ja još uvijek imam taj drveni šah...većnekih oko pedeset godina...kompletan.
nekad zaigram sa sinom

a doma , bor je bil manji, ali sa više grana :) i sa manje fensi i skupih kuglica, i imal je više girlandi, i svejedno skoro pa svake nove godine je stradal, jer su starci uvijek slavlje nove i delali kod nas, doček, pa su došli kućni prijatelji, barem jedan par,sa klincima, pa se plesalo, a bor uvijek nekome na putu :)

@Đuro, pa da, :))) jedino kaj je na mome jedno polje bijelo stradalo, jer smo na nekom tulumu puno kasnije, neku svijeću ili šta već držaali gore, pa se vidi osmuđeno, al nije pregoreno to polje :) i eno ga stoji na polici..među knjigama :)

možda je to polje sjajnije od ostalih...
a...možda ti odvlači pažnju...

ma stari se uvijek nudil da ak oću on mi to popravi i da ga prelakira i figurice, i svašta nešto i on bi lijepil filc na podnožje figura , kad sve ispolakira, al sam rekla neka ga, takvoga, kolko se koristi, dobar je :)

jer ovaj kaj sam ja dobila, je onak mat, nije sjajni

nije sjaj u očima...sjaj je u duši