Moj mali kutak

Evo mene nakon par desetljeća ne javljanja. Znam, znam jako sam vam falio moš mislit! ;)
Sada probajmo nastaviti u prethodno predstavljenom revijskom tonu shall we?
Ovo je priča o jednoj "produhovljenoj" ljubavi.
Sve se dogodilo davnog 26.05.2004. u jednom kraju istočnije od zagreba gdje prevladava kamen, par tisuća taksista i brdo autobusa. U nama svima poznatom Međugorju.
Nema svrhe kako je došlo do mog odlaska tamo. NIje kao da sam se ubio u cugi ,spržio kuplung i dignuo pola grada na noge!
Uglavnom tamo smo bili sve ukupno tri dana sa nekom molitvenom grupom, ljudi u busu tamo i nazad sam prolupao samo pjesme poput Isuse mi te volimo, Isuse spasi nas, Isise oprosti nam, a meni se u glavi vrtila pjesma Isuse daj mi sačmu! ;)
Znate onu staru: Susreo sam je u jednom baru gdje je ona jedina bila?  Ako ne znate. sada znate!;)
Uglavnom bilo je zadnje jutro i napokon sam uspio se naspavati. Spuštao sam se stepenicama kada sam nju ugledao. Ukratko o njoj: brineta, zelene oči, kasnije saznao predivna guza (rekao sam ukratko perverznjaci jedni)!
Mala šala da se ubije monotonija u vožnji! ;P
Da od duge priče napravim kraću proveli smo pet sati u busu samo pričajući o svemu i svačemu. Bila je to u pravom smislu ljubav na prvi pogled. Ljudi iskre su skakale na sve strane, skoro se bus zapalio! Najvažniju informaciju saznao na samom kraju putovanja, a ona je bila .......
Siguran sam da možete pogoditi!!!
Točno! Da je u vezi sa dečkom 4,5 godina i da je prilično ozbiljno. Ljudi da ste u tome trenutku mogli snimiti naše face sama misao na njih i vi bi ležali na podu. Zbunjene face do ibera, do jaja, totalni krš, treba li još asocijacija?
Počeli izlaziti na kave, točnije prva kava je bila sljedećeg dana gdje ja nisam mogao izdržati a da ne pita: Ima li nade za nas? Da bi usljedio tipičan ženski odgovor NE ZNAM.
Pokrečem peticiju da tu rečenicu zauvijek izbacimo iz ženskog riječnika!
Kava za kavom, izlazak za izlaskom, partija biljara za partijom biljara i stvari su počinjale biti sve očitije. Njezima veza sa tim likom je bila klimava i na kraju pukla, njen najbolji frend je otkrio da je zaljubljen u nju i da je bio protekle 2,5 godina. Da bih na kraju nas dvoje na sudbonosni da 23.07.2004. prohodali (ustvari nismo imali pojma kada je točan dan pa samo se oko ovog složili).
Upoznao sam njene starce i ona moje. Njena je majka, moja draga punica, je dobila nekakvo pismo kao iz neke sapunice. U kojem se mene projecira u najgorem mogućem obliku (narkoman, diler, kamatar, ubojica, palikuća i sličen stvari). Očito me netko jako, jako, jako voli kada tako piše o meni, majku mu garavu! ;)
Evo došao kraj još jednom izdanju. Za sve koji su uočili nuspojave od ove priče potražite pomoć kod doktora ili obližnjeg drogeraja!
Do sljedećeg puta uživajte i nemojte pit kada vozite. Stanite, popite pa vozite dalje! ;)

Nmeoj tako, nisam ja kriv. Barem tako ona kaže. Ako mi imaš šta za reči piši poruku, može mala? ;P

MA punica je počela nešto pričati, ja jednostavno se priznao i dodao još par godina odsluženih u zatvoru. Na kraju sam dobio reakciju kakvu sam htio INFARKT! ;)

p.s. ako pvt ne radi probaj pisat poruke! ;P