Gotovo.

...evo me...kratko navratih...

Tmuran dan u Rijeci...kisa navraca svakog trena pa ni pas nece dalje od tanke linije koja dijeli dvoriste od nogostupa...
Ne da mu se kisnut...pizdun jedan razmazeni...

Sami smo danas...od jucer jos...pa do sutra navecer...

I moram priznati kako je bas ta samoca koja je prije bila svojevrsno utociste sada postala teska.

''Sada'' ?

Da.

Zivimo s jos nekim.
S nekom da budem tocan.

Ono sta je u pocetku bilo samo druzenje preraslo je u vezu.

Unatoc razlici u godinama.

Unatoc razlici u visini.

Unatoc karakterima.

I...gre...

Sa svim svojim trzavicama, previranjima i tisinama koje sada oznacavaju nemir.


Otkud ovdje odjednom?

Da pozdravim...i jos jednom izbacim emocije iz sebe...kao sto sam nekada davno znao boraveci na ovim virtualnim prostorima...


I zahvalim.

Na dobrom...i losem...

Na skoli zivota...podrsci kada je trebala...svemu...


Nadam se da ste se i Vi ''pomakli''...

Cuvajte mi se.

lepo :)
cestitke :)

Super !

nek vam bude super !

:)

oj ti plačimačak :)
aj nek si se sredio
trudi se ! ok?

;)