ah

Zivot je more, pucina crna,
po kojoj tonu mnogi sto brode.
Nije mi srce plasljiva srna,
ja se ne bojim velike vode.

Lome me vali, nose me struje:
oseka srece, a tuge plima.
Siba me nebo bicem oluje,
al' jos se ne dam i jos me ima.
Đ. Balašević

oprosti, jesi ti đole?

U jutra rana, plase me senke
minulih dana...kao na javi kao u snu...

Djordje Balašević - 7/8

Bude tako nekih dana
što se k'o suv list duvana
pri dodiru moga dlana istrune...
I zamuti mi nešto sliku,
kane suza u mastiku,
odsjaji mi sunca čašu ispune..
I uvek jedna pesma što se ne zna
zaore mi njivu misli kao plug.
A grudi postanu mi uske,
osetim, k`o divlje guske
T`gu za jug...

Po Balkanu pala tama,
drumovi su u žicama,
svaka bašča
granicama špartana..
Krijem kompas u prsima,
uvek neki prolaz ima,
ako brodiš po zvezdanim kartama..
Znam sad je kasno,
to smo šta smo,
nikom više nije do nostalgije.
Al` ja nit delim niti množim,
niti se na tuđe ložim.
Ja sam samo malo proklet,
ne pitaj čime, ma evo ga opet.

Ref I:
Piči mi srce sedam osmina,
u glavi taman kao od vina.
Opet sam tu u Skopju,
svoj na svome, milo mome.
Ne da se ova stara mašina,
cipela cupka sedam osmina,
stihovi klize kao zlatne ribe,
moeto libe..

Kucao mi vrag na vrata,
ratovao sam protiv rata,
i silne sam gradove izgubio...
Stavili mi kratak lanac,
sad sam samo crni stranac,
tamo gde sam sanjao i ljubio.
Ne vredi sve je jasno,
to smo šta smo,
nikom više nije do nostalgije...
Ne uzimam nit sabiram,
sam zemljake odabirem.
Nit sam dužan, nit dugujem,
smem li barem da tugujem?

Ref II:
Čuvaj mi, Bože, moje zemljake,
jos su nam neke reči jednake,
još se u istoj strofi čaše lome,
milo mome...
Smiluj se jednom i na južnjake,
čuvaj mi, Bože, moje zemljake.
Tuku po nama strune kao šibe,
moeto libe...

joj, joj, miki moj

Djordje Balašević - Bluz mutne vode

Svasta se rodi u mutnoj vodi, lukava mrena i tupavi smudj
Karas i bandar, lopov i dzandar i ribe sto zive na racun tudj
Malene one vecih se klone, ne pazis ti, vec te nema za tren
Al' gde god beze stignu u mreze, neko se rodi da postane plen

Ja pevam svoj bluz bez namere bitne
I najvece ribe za mene su sitne
Ja sa strane samo posmatram taj svet
A budem i ja i smuvan i varan
Pa svakom se desi da ispadne saran
To je bar rutinska stvar

ja se ne bojim...duboke vode!

Dzaba vam novci, moji sinovci
dzaba vam bilo dobre volje
i pogledi cvrsti, lepljivi prsti
ja ipak varam malo bolje e pa da

A karta je kurva
izvin'te me sto psujem
jer ja samo pricam onako kako cujem
i ako su lagali mene i ja lazem vas

Tu pricu zna svako od vraga do popa
jer mnogi su mangupi ostali tropa
kockar se krije i cuci
u svakom od nas i ceka pravi cas

Jednostavno savršeno :)