Classic cantabile
Puno se toga desilo u proteklo vrijeme i vrijedno je zapisati. Došao je Doogee, smartwatch. Radi, samo još trebam podesiti podatkovnu vezu da se mogu priključiti na Internet. Sve je isto kao i kod smartphone samo što je manje, rezolucije 240x240 pixela. Malo je nezgodno za tipkati brojeve i slova ali sve se to nauči kao što je isprva bilo nezgodno tipkati na običnom smartu a sada to ide bez greške. Možda je malo pretežak za sat ali treba imati u vidu da je to kompjuter...
Drugo, meni možda važnije dogodilo se sa usnim harmonikama. Pisao sam o Qi Mei harmonici u koju sam se zaljubio na prvi zvuk i poželio da nabavim cijeli set u 12 različitih tonaliteta. Da se razumijemo, nisu one toliko skupe ali sam sve pare potrošio tako da sam morao izabrati nešto najjeftinije. I pronašao sam na Amazonu jedan takav set pod nazivom Classic cantabile, potpuno nepoznati proizvođač. Jučer mi je došao Amazonov paket i sa nestrpljenjem sam ga otvorio da pogledam što sam to kupio. Iz malog crnog kovčežića zapljusnuo me miris tvorničkih kemikalija tako jako da sam se morao na trenutak udaljiti od njega. Kada sam pogledao unutra vidio sam 12 bezimenih harmonika. Nikakvih oznaka na njima nije bilo osim kojeg su tonaliteta. Odmah sam uzeo Cis harmoniku da isprobam zvuk. Mojem razočarenju nije bilo kraja. E'm što sam udahnuo tko-zna-kakve kemikalije, zvuk koji je ta harmonika davala bilo je nešto najgore što sam čuo. Jednostavno sam bio šokiran. Počeo sam sebe preispitivati o pogrešnim potezima kojih nije bilo baš malo u mom životu. Čak sam i prijatelje obavijestio o tome koji su me pokušali utješiti, govoreći "Pa možda i nisu toliko loše?" Uglavnom, na kraju sam se sam morao tješiti i nalaziti neke upotrebne vrijednosti ovih harmonika. U krajnjoj liniji mogle bi stajati za ukras, razmišljao sam. Prvo sam se htio riješiti mirisa kemikalija. Oprao sam ih pod vodom, a kovčežić i detergentom i ostavio na zraku. Harmonike sam počeo rastavljati, jednu po jednu, počevši od C da pokušam barem donekle popraviti zvuk, iako sam sumljao da je tu išta moguće popraviti. Prvo što sam uočio bilo je to da ih nije napravila ljudska ruka već kompjuterizirani stroj, baš kao i omiljene Qi Mei a i plastična komora je bila kao kod Qi Mei. Malo bolje pogledavši, i šarafi su bili isti, čak i akustični poklopci....shvatio sam "To su Qi Mei harmonike!" Mojoj sreći nije bilo kraja...
Evo, sada sviram podešenu D-dur harmoniku. Zvuči kao orginalna.
Čudni su putevi Gospodnji...
12.04.2016. u 21:32 | Editirano: 13.04.2016. u 7:20 | Dodaj komentar
@slova: Beethovenu pripisuju znakovitu izreku: D-dur je Božji akord. Ima nešto u tome.
Autor: Spermatozoid | 12.04.2016. u 22:15 | opcije
Blues...
Autor: slova | 12.04.2016. u 22:20 | opcije
Najneobičnije melodije se dobiju kada se kombiniraju tonaliteti. Iz takvih kombinacija rađaju se razni muzički pravci
Autor: slova | 12.04.2016. u 22:43 | opcije