HIPOKRIZIJA

"Dosada je stanje neuključenosti u sadržaje koji okružuju ličnost. Praćena je rasutom pažnjom, osjećanjem nestrpljivosti i nezadovoljstva, težnjom da se izbjegnu uvjeti koji ne pružaju mogućnost za psihološko vezivanje. Sa sve većim slobodnim vremenom, kao i sa civilizacijskim uslovima koji sa mnogo strana ugrožavaju integritet ličnosti, dosada se javlja kao ozbiljan problem pojedinaca i savremenog društva."

a da je blog dozlaboga dosadan, jest! no nije blog tu da mene zabavlja. ja bih trebala sama imati sadržaje u svom životu. zato se ja zabavljam pisanjem blogova. ima tako puno sadržaja koji nas okružuju svaki dan, ali pitanje je koliko nam je ponuđeno zanimljivo? zamislite samo kroz povijest kako je bilo našim precima zimi...vani mrak već u 16h, jutro mrak do 8h...a zima...nemoš na polju ništa radit, nemreš biti vani u lovu već u mrkloj pećini...jedino kaj možeš biti u toplom krevetu (med krznima)! i tako smo se mi množili. ali stari nemreju to, a nekoć su stari bili već npr u letima sa 38 ili 40 godina! današnja zabava? pih! većina toga me ne zanima. ne zanima me niti više da me išta i zanima. naprosto došlo takvo vrijeme. zašto su najplodonosniji pisci, znanstvenici i ini bili upravo u starosti (nakon 50 godina života)? pa nisu više mogli jebat! dok je čovjek sexualno aktivan, dok se brine za potomstvo aktivan je. kad to mine, prestaje i najveća aktivnost. današnja civilizacija izmislila je biznis! ako izuzmemo rad za strojem i stvaranje nečeg, ostaje drkanje po papiru ili kompjuteru! i to drkanje drži većinu zapadnog svijeta da se ne raspadne! nakon 60-te i to drkanje prestaje i čovjek se (je) prepušten sam sebi! mnogi se tada izgube i dangube jer ne uspijevaju naći smisao? kad cijeli život drkaš zaboraviš nešto smisleno raditi. čast izuzecima koji su stekli neki zanat i vještinu u radu rukama (ili čime već). njihovo je kraljevstvo nebesko, jer te u mirovini počnu ostvarivati svoj napredak. imaju dovoljno vremena za stvaranje a još je ostalo i nešto snage kako umne tako i fizičke. nažalost, nakon 60-tih to rapidno pada kao i volja za bilo što raditi? laganini...taj pojam najbolje oslikava ovaj naš život. a to je upravo ovdje na blogu...populacija uglavnom oko 60 koja ne nalazi (osobito na ovom balkanskom prostoru gdje većina jedva preživljava) smisla niti poticaja i snage? iskočila sam kao ribica iz vode ovih tjedan dana i malo uživam a to se ne prašta! nema veze, navikla sam. jučerašnji dan, osim ovih govanca na fotki imao je smisla jer sam imala tako dobar razgovor sa kćeri! najčešće u životu tek kad sve prođe shvatimo što smo i zašto smo i kako smo...fulavali. i kako naš život i odluke imaju trajan odraz na djecu! jer, i mi smo bili djeca pa roditelji i tak...rekel bi moj h.đubran...stalno neko novo odapinjanje (često samo napinjanje) lukom a strijela ide svojom putanjom!

hvala ricambi, tvoj komentar na mom prethodnom blogu bio je inspirativan za napisati blog! vidiš kako i dosada može poslužit nečem dobrom!

ahoj :)

dosada nije nužno dosada, kroz dosadu ide razmišljanje
a najbolje se razmišlja u smislu najproduktivnije kada je čovjek dokon

dakle neopterećen brigama, poslom, i svim onim-- mora se, treba se

tada stižu zadivljujuće zamisli, ideje, rješenja
ma svega

tak da nisam ja baš za spiku, ajmo šljakat jer
to je onak, preveč
tijelo treba odmora, sna..a onda i dokonosti

i živjela nam dokonost:))

u fkt staro doba svijeća, ognjišta
a u zimi..antropolozi nešto rekli da je ovo zapravo doba..(godišnje) gladi
svega je ponestajalo
pa su ljudi bili i skromni kroz bilo što, a i nije bilo fizičke aktivnosti
a i kažu da su zapravo spavali onako na rate po 3-4 sata
nekoliko puta se noću dizali, ustajali, obavljali kaj je trebalo a onda opet spavanjac
prije zore svakako ustajanje, jer stoka, iliti blago
al zato u 4-5 navečer prva dremka, pa razbuđivanje uz malo priče, čega već, onda opet spavanje i tako..uglavnom posao
se nije odvijao od ve do ve ili kao danas 8 sati sna
od tuda i nekima navika popodnevne dremke u vrućim krajevima, jer po zvizdanu nemreš niš
i zato siesta itd itd

a deca, ah deca
ona žive u onom sutra, tak da nije zapravo čudno kaj se mi ne snalazimo u novotarijama
među novim tehnologijama
jer to je njihovo doba, mi samo škicamo i hvatamo tempo ili posustajemo, iostajemo bez daha
i možebitno još pnekaj učimo a ak smo sretni i naučimo
ali je sve podređeno njima, budućima, e sad to kaj smo im ostavili svega a najviše smeća
to slažem se
"boomeri " zglajzali

i naravski da su naši potezi
utjecali na njih, pa najbolje da nisu

samo im treba objasniti da je to, makar kod mene slučaj bio, uvijek iključivalo i njih, njihov boljitak
tak da ak sam kaj uprskala
uprskala sam pokušavajući iz tadašnje situacije izvući max dobrobiti za sve (nas)
okolnsoti su bile takve
sa prihodima, stanovanjem mojim (našim) selidbama
al nije, da se nije probalo
bolje

e pa ak to skontaju, valjda budu i sve ostalo
a čuj kak si ja svakaj zameram svojima, i oni imaju nekaj valjda zameriti i meni
al kak se veli
kad bu imali svoju djecu, vidli bumo kak bu onda "pametni"
a i posal je staraca, nas, zanitati
na kaj bu se žalili psihijatru :PP

al gle
nisu nam deca propalice, nisu nam ono "outcasti"
odgovorni su, članovi društva, građani, neki već (tvoji) i sami roditelji, imaju svoju obitelj itd
školovani, svoji ljudi, sa svojim prihodima
a i napokon ak je baš sve bilo krivo i oni bi skroz drugačije
veli se
tak makar ja svojima ak krenu sa bla ovo, bla ono
lepo velim ..izvoliš, pokaži mi, ili dokaži sebi da znaš možeš extra, kaj god to "bolje" i extra bilo
punoljetna si osoba, mijenjaj kaj god oćeš
ja sam svoj dio odradila najbolje kaj sam Tada znala i umjela
da je moglo drugačije, je veliko Možda

ispalo je kaj je i kak je ispalo, ja mogu živeti s time, kiksala ozbiljno nigdje nisam
a dal ćeš moći ti, to je na isključivo i samo tebi

pa se onda ipak i unatoč volimo, zapravo..

po drugoj strani treba sve te naše, njihove spike staviti u kontekst vremena, tadašnjeg, sadašnjeg
jer velim drugačije je, jer je..

kuham klopicu, pa dolazim odlazim

tak da Prag je oduvek bil ok
češki film, kultura općenito
al uporediti čehe i vrijeme juge tada kasnih '70. a i cijele '80. jer su bile apsolutno super deteljeće makar kod nas
a sa nima pod ipak ruskim patronatom je nekaj sasvim drugačije..

tak da velim kontekst vremena, polit ozračkja, prilika

je nebo i zemlja

tak da im je Havel, vaclav, ne,
bil Pravi al Pravi čovjek taman kad je trebalo, em odvajanje od rusa, jel njihova bila baršunasta revolucija? em odvajanje od slovaka

a mislim fini čovek, kultura književnost, nagrade itd itd kaj zna kaj treba

a sad jest i ohanut :)

stay well

eto, jedno dete se danas bavilo mnome i ja njome! kuhala sam nam ručak (malo domaćih talijaneta i gigantski škampi) i tako je lijepo bilo jesti u troje! kćer radi od doma...zet je isto nešto radio od doma...a ja sam se šetala s pesom! i igrala s mačkom....i tak sam cijeli dan bila van kuće! kćer mi se baš posvetila (poklonila mi ipad i sve narihtala).ulogirala me na tinder (prije 16 let prijavila me na iskricu a sad veli da sam ju prerasla i da je tinder ok) i tak...još ponešto što baš i nije za javnost...sve u svemu, totalno sam opslužena kak nikad nisam bila! bože, kaj sam trebala ove lete doživjeti da mi se netko tako posveti i toliko me obaspe svom pažnjom....emotivnom i onom materijalnom! zahvalna sam i znaš kaj, dono...sretni smo kaj imamo tu decu (i zet je divan) jer ipak kad je stani pani, deca su prva! ne moramo se slagati, ali se poštuejmo! lijepo te bilo čitat dono...jer ovdje više ne možeš pročitati iole suvislu rečenicu ili misao. a izgleda da je ovdje postalo "zabranjeno" bilo kaj pisati ili reći...sudeći po broju posjetitelja i blogera? šteta, nekoć je ovo bilo dobro mjesto. mislim da ću se malo i ja odmoriti od...zamaranja!

ili ću se umorit od...odmaranja? kakogod, nije 13. komentar!

Dosada je individualna stvar! Tura fotki iz Praga je OK, ali non stop nije.
Sječam se pjesme Cesarica, Olivera Dragojevića. Pjesma je lijepa, ali dok je bila svježa su je toliko forsirali da je Kićo Slabinac rekao da se boji konzervu otvoriti da mu ne iskoći Cesarica.

Dear ricambi , možda svoj problem prebacuješ na mene? Naime, "tura fotki" kak ti veliš pokazuje tvoju indolenciju prema čitanju! Jer te "dvije ture" fotki bile su začinjene vrlo različitim i sadržajnim tekstovima koji su davali posve drugi smisao fotkama od tvog doživljaja! Razumijem da ti je tekst nezanimljiv, ali tada ne "čitaš" niti fotke? To ti je isto kao da npr čitaš samo naslove na netu ili u novinama ali ne i tekst ispod? A često naslov govori nešto posve drugo ili iz njega uopće ne možeš shvatit o čemu je uopće tekst? Nažalost, poznati su mi takvi površni ljudi no to je pak njihov a ne moj problem!