Život je tu,život je sada...
Preko bljeska izlazećeg sunca avioni ostavljaju bijele tragove,to su mlaznjaci,govorili smo kao mali...sedam bijelih tragova u poluluku.S krova tuđeg kokošinjca izvukli čuvarkuću,posadih ju na balkonu jutros,zvat ću ju balkonpazitelj!...Sada se već sunce izdiglo sasvim gore...iznad mlaznjaka,blistaju krovovi i lisice u lišću....
A ja čekam vrbovače...bazgu...čekam dudove...Sve samonikle đakonije prema kojima samo treba uzdići ruke....ono,nit si kopao,nit orao...
Ali dud,ali dud...crni..pa si poplaviš prste,usne,zube ,majicu....
A sada,bicikl i ja,betonski pustolovi .
30.04.2015. u 7:44 | Dodaj komentar
kad se umrljaš dudom zovi da te okupam
Autor: yoroboy | 30.04.2015. u 8:29 | opcije
virtualom ne možeš dud oprati... trebaju žive ruke, voda...
Autor: tko_tu_koga | 30.04.2015. u 8:47 | opcije
zovi,samo zovi
Autor: yoroboy | 30.04.2015. u 9:32 | opcije
ružo moja jedina
Autor: yoroboy | 30.04.2015. u 19:59 | opcije
kad smo već kod ruža,gdje su moje ruže obećane???
Autor: tko_tu_koga | 30.04.2015. u 21:40 | opcije